Ideja o osnivanju agencije za poslovni konsalting zasnovana je na viziji o agenciji koja će na jednom mestu moći da ponudi savete neophodne budućim preduzetnicima i to savete iz oblasti prava, zatim finansijske i računovodstvene savete, kao i strateško-marketinške usluge neophodne za otpočinjanje sopstvenog biznisa i realizaciju ideja budućih preduzetnika.
Berzu možemo definisati kao mesto na kome se vrši kupovina i prodaja robe i ovlašćenih hartija o vrednosti. Za berze je karakteristično, da ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novčana sredstva, devizna sredstva i hartije od vrednosti. Isto tako, berze ne kupuju niti prodaju robu i berzanske efekte koji su predmet berzanskog trgovanja. Postupak trgovine je pojednostavljen i ubrzan i doprinosi bržem obrtu kapitala . Cene robe, novca, deviza, hartija od vrednosti utrvđuju se na slobodnoj i otvorenoj aukciji u zavisnosti od veličine ponude i tražnje u datom vremenskom periodu. Predmet trgovanja na berzi mogu biti samo berzanske vrednosti koje su prihvaćene na listingu berze.
Prema predmetu berzanskog poslovanja razlikujemo robne i finansijske berze. Finansijska berza predstavlja pravno lice koje je organizovano u obliku akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, radi trgovine sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. Dozvolu za rad finansijske berze odobrava Komisija za hartije od vrednosti. Novčani deo osnovnog kapitala berze treba da iznosi 500 hiljada evra. Predmet trgovanja na berzi mogu biti berzanske vrednosti koje su prihvaćene na listingu berze. Članovi berze mogu biti brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke.
Trgovanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima organizuje se na berzanskim sastancima u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta. Hartijom od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu Berze ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u zemlji...
Trgovanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima organizuje se na berzanskim sastancima u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta.Hartijom od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu Berze ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u zemlji.
U cilju boljeg upoznavanja sa problematikom kreditnih poslova, rad se zasniva na konkretnim primerom o njegovom mestu, važnosti i upravljanju u Vojvođanskoj banci A.D. Novi Sad, filijala Subotica.
Nakon što je zaokružena regulativa finansijskog tržišta donošenjem Zakona o investicionim fondovima, početkom 2007. godine počelo se sa osnivanjem prvih investicionih fondova u Srbiji. U situaciji kada je finansijsko tržište još uvek mlado, gde domaći učesnici imaju malo iskustvo u ulaganju u hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dobar način za aktivno uključivanje domaćih investitora na berzu.
Prvo se analizira procentualno učešće redovnih poslovnih prihoda, finansijskih prihoda i neposlovnih (vanrednih) prihoda u strukturi ukupnog prihoda, saglasno sačinjenom bilansu uspeha. Svrha je utvrditi uticaj ovih vrsta prihoda u ukupnom prihodu, jer je poznato da su redovni prihodi najznačajniji i predstavljaju izraz ostvarivanja ostvarene poslovne aktivnosti preduzeća...
Ostvarena proizvodnja kao kategorija obuhvata prodate (realizovane) proizvode i proizvodne usluge. Šire, realizacije uključuje još prodate (realizovane) materijale i otpatke, nabavljenu i dorađivanu trgovinsku robu, neproizvoljne usluge i dr. U trgovini, to je realizacija roba iz osnovnog i dopunskog asortimana.
Finansijska analiza, kao i analiza poslovanja (po nekima ekonomska analiza, kompleksna analiza) je dinamički proces. To znači, da primat treba da pripada tekućim, operativnim a ne periodičnim analizama. Dinamičke tekuće analize su adekvatniji i bolji osnov poslovnih informacija za ostvarenje uspešnijeg upravljanja i odlučivanja o finansijama preduzeća. Ovo stoga što se te analize čine u toku samih finansijskih procesa, a ne nakon proteklog perioda.
Predmet posmatranja analize je poslovanje privrednih preduzeća. Poslovanje privrednih preduzeća se posmatra sa stanovišta sredstava – kao uslova rada i dobitka – kao rezultata rada i poslovanja, sa osnovnom reprodukcionim procesima, poslovnim funkcijama. Sa stanovišta angažovanja sredstava analizira se: obim i struktura sredstava, finansijska situacija, likvidnost poslovanja, finansijski rezultat i rentabilnost, sa finansijskom analizom sa stanovišta određenih korisnika i obrtanje obrtnih sredstava. To je, u stvari, sadržina finansijske analize. Sa stanovišta svrsishodnog trošenja rada i sredstava analizira se: proizvodnja sa osnovnim uticajnim faktorima – rad, sredstva za rad, i predmeti rada, nabavka, prodaja, troškovi i ekonomičnost poslovanja. To je, u stvari, suština analize osnovnih poslovnih funkcija. Prema tome, osnovni problemi kroz koje se iscrpljuje primenjena analiza poslovanja su: finansijska analiza i analiza osnovnih poslovnih funkcija.
Finansijski položaj preduzeća određen je stanjem finansijske ravnoteže, zaduženosti, solventnosti, održavanjem realne vrednosti sopstvenog kapitala i reprodukcionom sposobnošću preduzeća. Kako bismo uspešno izvršili njegovu analizu potrebno je da razlikujemo dobar, prihvatljiv i loš finansijski položaj.
Generalni okvir za strukturu upravljanja u svim akcionarskim društvima predstavljaju zakoni koji regulišu akcionarska društva koji se upotpunjuju osnivačkim aktom i internim propisima. Korporativno upravljanje sve više budi pažnju poslovne zajednice.
Poslovna zajednica shvata da su organizovani poslovni sistemi i sistemi menadžmenta u osnovi preduslov za konkurentnost i strane investitore. Slabo korporativno upravljanje stvara ogromnu potencijalnu odgovornost kako od strane pojedinačnog preduzeća tako i društva u celini.