Proces globalizacije ima veliki uticaj na male zemlje, te se one moraju i prilagođavati njegovom sve bržem tempu i obimu. Posebno treba imati u vidu da i dinamičan razvoj međunarodnog finansijskog sistema predstavlja deo procesa ukupne i globalizacije svetske privrede.
Globalna orijentacija postaje uslov razvoja radi čega unutrašnja ekonomska politika, da bi bila uspešnija, mora da bude okrenuta ka svetskom tržištu. Ekonomski sistem postaje globalni, a individualni, nacionalni i svetski proces reprodukcije postaju sve više međusobno povezani i zavisni.
Između ekonomske diplomatije i informacione tehnologije postoji uzročno-posledična veza, jer je diplomatija zasnovana na informacijama i komunikaciji, a
Poslovna diplomatija je sposobnost, spretnost, odnosno umešnost u vođenju nekog posla, kako u preduzeću, tako u još većoj meri i u odnosu na poslovno okruženje. Poslovna diplomatija se shvata kao sinonim za više različitih ali i međusobno povezanih aktivnosti preduzeća ili kompanije, tj. poslovne organizacije, odnosu na tržišno okruženje.
Moderna društva su osuđena na promene. Društva se iz perioda u period menjaju. One same po sebi ne bi izazvale toliko interesovanja ukoliko se ne bi uzele u obzir njihove dalekosežne posledice, kao i cena koje je čovečanstvo za određene promene moralo da „plati“.
Tema seminarskog rada jeste Šengenski sporazum, te je neophodno dati objašnjenje pomenutog sporazuma. Kroz rad će se bliže analizirati pojmovi Evropska Unija, Migraciona politika EU, dakle kretanje ljudi u okviru Euro zone, i naravno analiza Šengenskog sporazuma i šengenskog prostora.
Ekonomska diplomatija je učvrstila svoju ulogu u međunarodnim odnosima, u meri u kojoj je tradicionalna diplomatija sve češće uspevala da izbegne oružane sukobe kao način regulisanja međudržavnih odnosa.
Pored tradicionalnih bankarskih sistema koji su nacionalno obeleženi, sa manje ili više specifičnosti, ali je sve to u okvirima klasičnog bankarstva, postoje i oblici bankarstva, odnosno pre načini bankarsko-finansijskog ili njemu sličnog poslovanja, koji se znatno razlikuju od klasičnog bankarskog poslovanja. U ovu grupu se može ubrojati offshore bankarstvo.
Poslednja decenija XX veka, protiče u znaku urušavanja socijalističkog sistema i nestanka Sovjetskog Saveza kao velike sile (Fukujama je to video kao „kraj istorije“, trijumf liberalizma i individualizma nad totalitarizmom i kolektivizmom
Međunarodni monetarni fond*** mehanizam i devizno monetarni svetski sistem, nikao je i razvio se na ruševinama zlatnog važenja. Mehanizam zlatnog važenja je počeo nailaziti na velike teškoće već u *** monopola, koncentracije i državnog
Stvaranje Evropske ekonomske zajednice (1958. godine) je trebalo da posluži kao osnova za ostvarivanje *** zajednička cilja. Prvi je stvaranje unutrašnjeg tržišta roba
Promene trgovinske politike i smanjivanje trgovinskih prepreka bile su praćene velikim promenama uloge ZUR u svetskoj privredi. Posebno se zapaža da je značajno promenjena struktura izvoza iz ZUR nakon što su ove zemlje smanjile svoje trgovinske prepreke.
Proces tranzicije iziskuje sklop promena kako u ekonomskom, društvenom, tako i političkom smislu i kroz sam rad se može zapaziti na koliko različitih načina su zemlje pojedinačno prolazile kroz ovaj proces.
Naziv transnacionalne kompanije (multinational companies-MNC) prvi put je upotrebio David Liliental prilikom podnošenja referata na Karnedžijevom institutu za tehnologiju aprila 1960.godine , kada su ova preduzeća postala značajniji činioci svetske privrede.
Pojam Svetska banka generalno upućuje na IBRD i IDA, dok se izraz World Bank Group koristi da ukaže na grupu institucija. Aktivnosti WB (IBRD i IDA) su fokusirane na zemje u razvoju, i to na različitim poljima: humani razvoj (edukacija, zdravlje), poljoprivreda i ruralni razvoj, zaštita okruženja, infrastruktura (putevi, obnova gradova, energija) i vlada (anti korupcija, regulatorne institucije).
Ekonomska politika EU ima iste ciljeve kao i nacionalne ekonomske politike država članica: kontinuirani privredni rast, visok nivo zaposlenosti, stabilnost cena (niska stopa inflacije), uravnoteženi platni bilans, visok nivo međunarodne konkurentnosti privrede EU, zdrave javne finansije i stabilni monetarni uslovi itd.
Spoljnotrgovinska politika jedne države podrazumeva skup mera i pravila kojih se moraju pridržavati i koje moraju poštovati učesnici u spoljnotrgovinskim poslovima.
Ekonomski odnosi sa inostranstvom su potreba privrede svake zemlje. Razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom uslovljen je, pre svega, stepenom razvijenosti, prirodnim pogodnostima i ljudskim potencijalom, dakle, nivoom ukupnog privrednog razvoja. Kroz ekonomske odnose s inostranstvom postižu se efekti koji, u suštini, obezbeđuju prevazilaženje ograničenosti nacionalnog tržišta.
Rast značaja finansijskih institucija imao je veliki značaj za proces globalizacije. U poslednje dve decenije dvadesetog veka, među investitorima, težište je počelo da se pomera sa individualnih na institucionalne investitore: investicione fondove, penzione fondove, banke, osiguravajuće kompanije.
Sam termin ekonomska diplomatija je francuskog porekla (La diplomatie economique). Imajući u vidu tradicionalne veze francuske i ruske škole klasične diplomatije, taj termin se ustalio i u ruskoj terminologiji (ekonomičeskaja diplomatia).
Strane direktne investicije (SDI) se smatraju ključnim instrumentom procesa transformacije centralno planskih privreda zemalja Istočne Evrope u tržišni sistem.
Ekonomski rast je uvećanje realnog bruto nacionalnog proizvoda u određenom periodu u odnosu na njegovu veličinu u prethodnom periodu.
Stvaranje monetarne unije u EEZ (Evropska Ekonomska Zajednica) nije bilo predviđeno u Rimskom ugovoru iz 1957, kao što je to bio slučaj sa najvećim brojem drugih zajedničkih politika. Prvi je put pokrenuto u Marjolin memorandumu Evropske komisije iz 1962. Ideja o monetarnoj uniji ponovo je postala tema na samitu u Hagu 1969.
Međunarodni monetarni fond nam pomaže da prebrodimo platnobilansne poteškoće i da sprovedemo određene reforme koje će, na duži rok, našu privredu učiniti konkurentnijom i fleksibilnijom.
Na razvoj međunarodnog poslovanja značajno su uticale transnacionalne kompanije sa njihovom ekspanzijom, podržane bankama, koje su ih u tome pratile .
Kvote predstavljaju najjednostavniji i najdirektniji oblik necarinskih barijera.
Industrijska politika je proces kojim treba otkriti, pronaći područja gde bi njene aktivnosti bile primenljive i uspele da stvore diferenciranje.
Posmatrajući aktuelno stanje svetskog društva može se primetiti da je globalizacija komplikovan i protivrečan proces, koji s jedne strane podstiče integracije različitih privreda, a s druge strane dovodi do rastuće nejednakosti između država i ljudi u svetu.
Pod pojmom globalizacija podrazumevamo stvaranje sveopšte povezanosti i međuveza između naroda usled kojih dolazi do ublažavanja ili otklanjanja različitih vrsta barijera ( fizičkih, religijskih, političkih, kulturnih i brojnih drugih), koje razdvajaju različite regione sveta. Na ovaj način, upostvaljanjem liberalizacije, dolazi do ostvarivanja velikih sloboda u pogledu mobilnosti.
Kriza je kroz istoriju evoluirala. U ekonomiji, pre pojave kapitalizma, postojala je kriza oskudice jer je proizvodnja bila premalena da zadovolji potrebe.
Globalizacija označava sve one procese pomoću kojih ljudi čitavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko društvo, odnosno globalno društvo. (engl. Albrow).
Jedinstveni evropski akt predstavljao je prvu značajnu reviziju osnivačkih ugovora Evropskih zajednica. On je stvorio neophodne institucionalne uslove za ostvarivanje ciljeva Bele knjige o kompletiranju jedinstvenog (unutrašnjeg)tržišta; a istovremeno je predstavljao i prvi zvanični dokument, gde se Evropska unija postavlja kao cilj postojanja Zajednica.
Carina je dažbina koja se naplaćuje na stranu robu koja se uvozi na carinsko područje određene zemlje, ili se sa tog područja izvozi .
Inicijativu za stvaranje EEZ-a dao je predsednik zajedničke skupštine EZUČ-a Pol Andri Spark 1955. godine, a ideja je bila da se stvori ekonomska integracija po ugledu na tadašnju Carinsku uniju Beneluksa.
U Aziji mogu da se izdvoje sledeće trgovinske grupacije: Azijsko-pacifička ekonomska saradnja, Pacifička konferencija za privredno-ekonomsku saradnju, Udruženje zemalja priobalja Indijskog okeana (IOR-ARC), Udruženje zemalja Jugoistočne Azije i Pacificki Forum (Forum ostrvskih zemalja).
Sporazum o slobodnoj trgovini pod nazivom CEFTA potpisan je u Bukureštu 19. decembra *** godine, kada je odlučeno da se ovaj sporazum proširi i na druge balkanske zemlje. Njene članice danas su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Srbija, Kosovo i Metohija, ****. Reč je o inoviranom CEFTA sporazumu koji bi trebalo da značajno unapredi ekonomske i trgovinske odnose ****