Akcionarsko društvo

SADRŽAJ

UVOD 2

1. POJAM I ODGOVORNOST ZA OBAVEZE AD 2

2. OSNIVČAKI AKT I STATUT I VRSTE AKCIONARSKI DRUŠTAVA 3

3. POJAM, KARAKTERISTIKE I EMISIJA AKCIJA 5

3.1. OBIČNE AKCIJE (common stock, ordinary shares) 6

3.2. POVLAŠĆENE AKCIJE (preferred stock, preference share) 7

4. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA 9

5. ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA 10

6. POVEĆANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA AD 13

7. PRESTANAK DRUŠTVA 14

ZAKLJUČAK 15

LITERATURA 16

PRILOG- odluka o osnivanju AD 17

Deo teksta Akcionarsko društvo

Akcionarska društva su se razvila u XIX veku, kada su počela i zakonski da se uređuju. Prvo su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, zatim i u drugim zemljama.

Za preteču savremenih akcionarskih društva smatra se Banco di S. Giorgio, osnovano u Đenovi 1407. godine. Međutim, pravi početak razvoja akcionarskih društava predstavljaju velike prekomorske kolonijalne kompanije, osnovane početkom XVII veka (Npr. holandska Istočnoindijaska kompanija iz 1602. godine, zatim francuska Istočnoindijska kompanija iz 1604. godine, engleska Istočnoindijaska kompanija iz 1612. godine i druge).

Prvo akcionarsko društvo u Srbiji je osnovano 1869. godine. To je bila «Prva Srpska Banka». Prvi zakon, Zakon o akcionarskim društvima u Srbiji, donet je 1896. godine. Imao je sličnosti sa ugarskim, francuskim i nemačkim trgovačkim zakonikom. Bio je pripremljen 1937. godine Trgovački zakonik za Kraljevinu Jugoslaviju. Njime su bila obuhvaćena i akcionarska društva, ali zbog događaja koji su nastupili u svetu, nikada nije stupio na snagu.

Akcionarsko društvo (korporacija) predstavlja zajednicu različitih interesnih grupa (stakeholder) - akcionara, menadžmenta, zaposlenih, deponenata, lokalne zajednice.

Upravljanje akcionarskim društvom je mehanizam ili sistem u kojem različite strane u akcionarskom društvu predstavljaju svoje interese i u uzajamnoj su vezi.

Generalni okvir za strukturu upravljanja u svim akcionarskim društvima predstavljaju zakoni koji regulišu akcionarska društva koji se upotpunjuju osnivačkim aktom i internim propisima. Korporativno upravljanje sve više budi pažnju poslovne zajednice.

Poslovna zajednica shvata da su organizovani poslovni sistemi i sistemi menadžmenta u osnovi preduslov za konkurentnost i strane investitore. Slabo korporativno upravljanje stvara ogromnu potencijalnu odgovornost kako od strane pojedinačnog preduzeća tako i društva u celini.