Industrijska politika treba da zauzme ključno mesto, da bude orijentisana na dugi rok kao podsticaj i metod razvoja. Pre formiranja i implementacije industrijske politike često se postavlja pitanje: šta je ona, zašto postoji, koji su njeni ciljevi i na kraju da li je treba biti manje ili više.
Ekonomski rast je dugoročno najvažniji činilac prosperiteta jedne zemlje. Dok neke zemlje ostvaruju kontinuirani ekonomski rast, mnoge siromašne zemlje ne mogu da se izvuku iz bede i siromaštva i krenu putem ekonomskog prosperiteta.
Osnovne komponente industrijske politike su:ciljevi, koji su određeni tom politikom; instrumenti, koji treba da posluže za realizaciju ciljeva; nosioci, koji kreiraju industrijsku politiku
Privredni sistem je način na koji se društvo organizuje da na osnovu: primarnih faktora (činilaca) proizvodnje (zemlje, rada i kapitala), ključnih socijalno-istorijskih faktora i međusobno povezanih aktivnih elemenata: oblika svojine, tipova radnih odnosa, institucionalnih okvira u kojima se odvijaju ekonomski procesi, načina upravljanja, metoda uređivanja privrednih kretanja i ciljeva privređivanja, odgovori na ključna pitanja: Sta proizvoditi?; Kako proizvoditi?; Gde proizvoditi?; Kada proizvoditi?; i Za koga proizvoditi?
Privredni sistem predstavlja insitucionalni okvir fukcionisanja privrede. njime se reguliše ostvarivanje društvene reprodukcije, tj. pitanja proizvodnje, raspodele, razmene i ***, odnosno ekonomska stvarnost zemlje.
„Socijalna država“, kao oblik uređenja, predstavlja prirodan tok razvoja vladavine prava i pravne države, a moglo bi se reći i jedini neophodan tok razvoja pravne države. Obzirom na suštinske društvene promene kroz vekove može se reći da se pod pojmom „socijana država“
Prema pojedinim izvorima, pojam inflacija, u smislu naduvavanja novčanog opticaja, prvi put je u ekonomskoj literaturi upotrebljen u knjizi nemačkog ekonomiste Aleksandra Demlera »Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije« objavljene 1864. godine u Njujorku.
Budžet je sistemski i ciframa izražen pregled državnih prihoda i državnih rashoda, koji obeležava cilj i odnos državnih potreba i ima da posluži kao obavezan privredni plan za državno gazdinstvo u jednom budućem periodu.
Osnovni koncepti za razumevanje određivanja nacionalnog proizvoda i nivoa cena su agregatna ponuda (AS) i agregatna tražnja (AD). Koristeći mehanizam agregatne ponude i tražnje pokazaće se kako različiti uticaji deluju na privrednu aktivnost i kako vladine politike odgovaraju na izazove uslovljene eksternim šokovima.