U monetarnoj teoriji pojam kamate je jedno od najsloženijih i istovremeno najspornijih pitanja. Naime, karakter društveno - ekonomskog sistema u kojem se odvija privredna aktivnost ima značajan uticaj na funkcije i oblik u kojem se kamata ispoljava. Polazeći od te činjenice kamata i njene funkcije su različiti u pojedinim društveno - ekonomskim sistemima.
Sistem finansiranja javnih rashoda u Republici Srbiji,kao jedinstven i uravnotežen sistem prihoda i rashoda počeo je da se primenjuje od 1992.god. Osnovna predpostavka sistema finansiranja javnih rashoda u Republici Srbiji bio je"Koncepcija fiskalne reforme u Srbiji", koja je verifikovana početkom 1991.god. Tada je definisana"Reforma ukupnog fiskalnog sistema"na osnovu kojeg je definisan sistem javni prihoda i javnh rashoda koji je u osnovi predstavljao tri samostalna sistema:
Postoje različite vrste osiguranja, u zavisnosti od kriterijuma na osnovu kojih je izvršena podela. Dakle, grupisanje i sistematizacija brojnih oblika osiguranja izvodi se prema njihovim zajedničkim svojstvima.
Termin inflacija potiče od latinske reči ,,inflatio" što znači naduvavanje. Prvi put je bila upotrebljena u Americi da označi nagli skok cena i novčanog opticaja koji je nastao u vreme građanskog rata 1861-1865. godine. Tada je vlada u nedostatku finansijkih izvora za vođenje rata bila primorana da izdaje nezamenjive novčanice, takozvane ,,greenbecks", a cene u tom periodu su se udvostručile.
Jedan od osnovnih makroekonomskih pokazatelja koji je uvek prisutan, ima negativne posledice po rast i razvoj tržišne privrede, a na koje kriza ima dejstvo je inflacija...
Inflacija kao uporna savremena ekonomska bolest pojavljuje se u različitim oblicima i veličinama, što i uzrokuje prisustvo nesaglasja u vezi sa izvorima inflacije kod teoretičara koji se njome bave; ponekad se naglašava uloga monetarnih faktora, drugi put očekivanja ili se jednostavno ističu cene roba. Dinamizam ekonomskog života implementira i reakcije na eksterne uticaje i događaje, što još više usložnjava i onako kompleksan fenomen inflacije (otuda i brojne kontroverze u vezi sa njom).
Hartija od vrednosti je pisana isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ce imaocu hartije od vrednosti isplatiti obavezu naznačenu na ispravi o roku njenog dospeća.
Poslovanje, rad preduzeća zahteva obavljanje raznovrsnih aktivnosti, koje se ne sastoje samo u neposrednoj proizvodnji dobara, odnosno pružanju usluga. Razvoj preduzeća, kao sve složenijeg organizacionog oblika privrednog subjekta, tokom razvoja tržišnih privreda i promena odnosa koji su u njima uspostavljani sve manje se mogao oslanjati na aktivnosti i sposobnosti vlasnika preduzeća, odnosno samog preduzetnika.
Imajući u vidu da je zdravstveno osiguranje deo socijalnog osiguranja, ono se razvijalo i menjalo u skladu sa promenama koje su se dešavale u sferi socijalnog osiguranja. Zakonom o zdravstvenom osiguranju ovo osiguranje se definiše kao grana socijalnog osiguranja kojim se osiguranim licima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu...
Javno – privatna partnerstva (engl. Public Private Partnership - PPP) kao efikasniji i efektivniji način menadžmenta u pružanju javnih usluga u mnogim oblastima. To je dugoročni model saradnje javnog (vlade, lokalne samouprave) i privatnog sektora koji kooperiraju i sarađuju u rešavanju problema lokalnih samouprava, na područjima koja zahtevaju znatne institucionalne promene ili velika kapitalna ulaganja (poput modernizacije javnih funkcija, izgradnje infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja, mreža puteva, poboljšanja obrazovanja i zdravstva, lokalni ekonomski razvoj, socijalnu zaštitu...
Vrednovanje pozicija Bilansa stanja vrši se u skladu sa MSFI, odnosno u skladu sa računovodstvenim politikama koje je Preduzeće usvojilo. Finansijski položaj preduzeća i njegov razvoj mogu se sagledati na osnovu podataka iz Bilansa stanja, a posebno na osnovu podataka o razvoju "neto obrtnog fonda" ili "neto obrtnih sredstava".
Finansijska politika je kompleksna aktivnost, koja se na području finansijskog poslovanja sprovodi u određenom vremenskom intervalu, uz primenu adekvatnih metoda, principa i sredstrava, a sve u cilju postizanja najpovoljnijih efekata u oblast finansijskog poslovanja preduzeća. Obuhvata koncipiranje i utvrđivanje strategija i taktika dugoročnog i srednjeročnog delovanja finansijskog-poslovnog sistema, kao dela složenog dinamičkog sistema.
Finansijsko tržište je određena finansijska infrastruktura brojnih specijalizovanih tržišta i sklop institucija, mehanizama i instrumenata,pomoću kojih se stalno transferišu oblici finansijske imovine privrednih subjekata. Jedna od najznačajnijih funkcija finansijskih tržišta je transferna funkcija. Transfernu funkciju, finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište tj.tržište gde se vrši emisija finansijskih instrumenata.
Novac, kao i svaka druga roba, ima upotrebnu vrednost i vrednost. Razlika je jedino u tome što ova roba ima i jednu posebnu upotrebnu vrednosl. Roba koja obavlja funkciju novca ima veći broj funkcija koje obavlja u ekonomskom sistemu.
Elektronske banke su tzv. virtuelne banke koje poslovanje vrše isključivo preko interneta i nemaju razvijenu filijalsku mrežu. Međutim, elektronskim bankarstvom se bave i banke koje imaju razvijenu mrežu filijala i lične kontakte sa klijentima, to su banke koje koriste informacionu tehnologiju i poseduju daljinske on-line komunikacione veze sa svojim klijentima.
U novije vreme svedoci smo velikih strategijskih pregrupisavanja u bankarskoj industriji. Odjednom je svet finansija, umesto gomile razbacanih delića, počeo da poprima oblik džinovske slagalice, a delovi se polako uklapaju jedan u drugi.Uskoro neće postojati potreba za podelom ličnih finansija na gotovinu, ušteđevinu, kredite i sl. Sva sredstva biće grupisana na jednom zajedničkom „inteligentnom" računu, odakle će neprekidno „krstariti" mrežama u potrazi za investicionim šansama širom sveta.
Savremeni razvoj novca ne završava na papirnom i sitnom kovanom novcu. Depozitni ili žiralni, knjižni ili skriptualni odnosno bankarski (kreditni) novac kako se sve danas ne naziva, razvija se iz funkcije novca kao platežnog sredstva, jer je depozitni novac u osnovi kreditni novac (nastaje uglavnom odobravanjem kredita na račun korisnika).
Imajući u vidu novonastalu situaciju u razvoju našeg duštva, težnju ka savremenoj državi u kojoj vladaju osnovni postulati ka napretku i uključivanju u međunarodne tokove, osiguranje kao oblast od posebnog društvenog interesa dobilo je odgovarajuće mesto. Polazeći od te činjenice, ovo poglavlje daće odgovor na mnogobrojna pitanja iz oblasti osiguranja i njegove funkcije koja ima izuzetno važnu ulogu, kako unutar jedne zemlje, tako i u međunarodnoj robnoj razmeni.
Cash flow predstavlja tok gotovine (novčani tok) u jednom preduzeću. Cash flow pojavljuje se kao bruto i neto cash flow. Bruto cash flow je novčani tok primanja i izdavanja novca u preduzeću. Neto cash flow predstavlja razliku primanja i izdavanja novčanih sredstava u preduzeću.
Svaka savremena država mora predvideti svoje rashode i prihode kojima će osigurati za određeno vreme, obično za godinu dana unapred kontinuitet svojih funkcija. Takav poseban akt države naziva se budžet.
Ideja o osnivanju agencije za poslovni konsalting zasnovana je na viziji o agenciji koja će na jednom mestu moći da ponudi savete neophodne budućim preduzetnicima i to savete iz oblasti prava, zatim finansijske i računovodstvene savete, kao i strateško-marketinške usluge neophodne za otpočinjanje sopstvenog biznisa i realizaciju ideja budućih preduzetnika.
Berzu možemo definisati kao mesto na kome se vrši kupovina i prodaja robe i ovlašćenih hartija o vrednosti. Za berze je karakteristično, da ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novčana sredstva, devizna sredstva i hartije od vrednosti. Isto tako, berze ne kupuju niti prodaju robu i berzanske efekte koji su predmet berzanskog trgovanja. Postupak trgovine je pojednostavljen i ubrzan i doprinosi bržem obrtu kapitala . Cene robe, novca, deviza, hartija od vrednosti utrvđuju se na slobodnoj i otvorenoj aukciji u zavisnosti od veličine ponude i tražnje u datom vremenskom periodu. Predmet trgovanja na berzi mogu biti samo berzanske vrednosti koje su prihvaćene na listingu berze.
Prema predmetu berzanskog poslovanja razlikujemo robne i finansijske berze. Finansijska berza predstavlja pravno lice koje je organizovano u obliku akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, radi trgovine sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. Dozvolu za rad finansijske berze odobrava Komisija za hartije od vrednosti. Novčani deo osnovnog kapitala berze treba da iznosi 500 hiljada evra. Predmet trgovanja na berzi mogu biti berzanske vrednosti koje su prihvaćene na listingu berze. Članovi berze mogu biti brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke.
Trgovanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima organizuje se na berzanskim sastancima u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta. Hartijom od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu Berze ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u zemlji...
Trgovanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima organizuje se na berzanskim sastancima u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta.Hartijom od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu Berze ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u zemlji.
U cilju boljeg upoznavanja sa problematikom kreditnih poslova, rad se zasniva na konkretnim primerom o njegovom mestu, važnosti i upravljanju u Vojvođanskoj banci A.D. Novi Sad, filijala Subotica.
Nakon što je zaokružena regulativa finansijskog tržišta donošenjem Zakona o investicionim fondovima, početkom 2007. godine počelo se sa osnivanjem prvih investicionih fondova u Srbiji. U situaciji kada je finansijsko tržište još uvek mlado, gde domaći učesnici imaju malo iskustvo u ulaganju u hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dobar način za aktivno uključivanje domaćih investitora na berzu.
Prvo se analizira procentualno učešće redovnih poslovnih prihoda, finansijskih prihoda i neposlovnih (vanrednih) prihoda u strukturi ukupnog prihoda, saglasno sačinjenom bilansu uspeha. Svrha je utvrditi uticaj ovih vrsta prihoda u ukupnom prihodu, jer je poznato da su redovni prihodi najznačajniji i predstavljaju izraz ostvarivanja ostvarene poslovne aktivnosti preduzeća...
Ostvarena proizvodnja kao kategorija obuhvata prodate (realizovane) proizvode i proizvodne usluge. Šire, realizacije uključuje još prodate (realizovane) materijale i otpatke, nabavljenu i dorađivanu trgovinsku robu, neproizvoljne usluge i dr. U trgovini, to je realizacija roba iz osnovnog i dopunskog asortimana.
Finansijska analiza, kao i analiza poslovanja (po nekima ekonomska analiza, kompleksna analiza) je dinamički proces. To znači, da primat treba da pripada tekućim, operativnim a ne periodičnim analizama. Dinamičke tekuće analize su adekvatniji i bolji osnov poslovnih informacija za ostvarenje uspešnijeg upravljanja i odlučivanja o finansijama preduzeća. Ovo stoga što se te analize čine u toku samih finansijskih procesa, a ne nakon proteklog perioda.
Predmet posmatranja analize je poslovanje privrednih preduzeća. Poslovanje privrednih preduzeća se posmatra sa stanovišta sredstava – kao uslova rada i dobitka – kao rezultata rada i poslovanja, sa osnovnom reprodukcionim procesima, poslovnim funkcijama. Sa stanovišta angažovanja sredstava analizira se: obim i struktura sredstava, finansijska situacija, likvidnost poslovanja, finansijski rezultat i rentabilnost, sa finansijskom analizom sa stanovišta određenih korisnika i obrtanje obrtnih sredstava. To je, u stvari, sadržina finansijske analize. Sa stanovišta svrsishodnog trošenja rada i sredstava analizira se: proizvodnja sa osnovnim uticajnim faktorima – rad, sredstva za rad, i predmeti rada, nabavka, prodaja, troškovi i ekonomičnost poslovanja. To je, u stvari, suština analize osnovnih poslovnih funkcija. Prema tome, osnovni problemi kroz koje se iscrpljuje primenjena analiza poslovanja su: finansijska analiza i analiza osnovnih poslovnih funkcija.
Finansijski položaj preduzeća određen je stanjem finansijske ravnoteže, zaduženosti, solventnosti, održavanjem realne vrednosti sopstvenog kapitala i reprodukcionom sposobnošću preduzeća. Kako bismo uspešno izvršili njegovu analizu potrebno je da razlikujemo dobar, prihvatljiv i loš finansijski položaj.
Generalni okvir za strukturu upravljanja u svim akcionarskim društvima predstavljaju zakoni koji regulišu akcionarska društva koji se upotpunjuju osnivačkim aktom i internim propisima. Korporativno upravljanje sve više budi pažnju poslovne zajednice.
Poslovna zajednica shvata da su organizovani poslovni sistemi i sistemi menadžmenta u osnovi preduslov za konkurentnost i strane investitore. Slabo korporativno upravljanje stvara ogromnu potencijalnu odgovornost kako od strane pojedinačnog preduzeća tako i društva u celini.