Proširenje EEZ iz 1973. godine (Velika Britanija, Danska i Irska)

SADRŽAJ:

UVOD 1

1. Britanija i EEZ 3

1. 1. Britanija nakon II Svetskog rata 3

1. 2. EFTA 4

1. 3. Prva ponuda Britanije za članstvo u Zajednici 4

1. 4. Britanska druga ponuda 5

1.5. Pristup Britanije Zajednici 5

2. Ostale zemlje aplikanti 7

2. 1. Irska 7

2. 2. Danska 8

2. 3. Norveška 9

3. Proširenje Evropske ekonomske zajednice 1973. godine 9

4. Problemi novopridruženih zemalja ( Danska , Irska, Velika Britanija) u Evropskoj ekonomskoj zajednici 10

ZAKLJUČAK 11

LITERATURA 12

Deo teksta Proširenje EEZ iz 1973. godine (Velika Britanija, Danska i Irska)

Inicijativu za stvaranje EEZ-a dao je predsednik zajedničke skupštine EZUČ-a Pol Andri Spark 1955. godine, a ideja je bila da se stvori ekonomska integracija po ugledu na tadašnju Carinsku uniju Beneluksa. 15. juna u Mesini otpočela je konferenicija Šestorke čiji je zadatak bio priprema nacrta sporazuma. Nacrt je završen i predstavljen zemljama članicama maja 1956. godine, a potpisan *** u Rimu. Sporazum stupa na snagu 1. januara 1958. godine. Cilj sporazuma je uspostavljanje carinske unije, razvoj novih zajedničkih politika i stvaranje zajedničkog tržišta. Primenjivane su zajedničke politike: zajednička poljoprivredna, trgovinska i transportna poliktika.

Ugovorom je takođe predvidjeno da se u roku od 12 godina stvori Zajedničko tržište koje bi obezbedilo ***, usluga, ljudi i kapitala. Ova zajednica preuzela je i ključnu ulogu u pitanjima vezanim za inegracije. 1967. godine EZUČ-a, Evroatoma i EEZ ujedinjile su se i oformile Evropsku zajednicu (EZ).

Pridruživanje Evropskoj Zajednici u mnogo čemu se razlikovalo od pridruživanja tradicionalnoj međunarodnoj organizaciji. Ulaskom u Zajednicu ograničena je pravna suverenost svake države. Države članice sada dele „zajedničku sudbinu". Njihovi politički sistemi su podignuti na viši nivo.

U ekonomskom pogledu, najznačajnija posledica za nove članice bio je slobodan pristup velikom Evropskom tržištu. To je dovelo do rasta trgovine i privlačenja stranih investicija. Irska i Danska su ulaskom u Zajednicu obezbedile*** trgovinskog partenera, Britanije. Njihova poljoprivreda ubirala je značajne koristi od članstva, a to se pozitivno odrazilo i na ostale sektore. Uprkos poteškoćama u početnom periodu , ove zemlje krenule su putem transformacije od relativno zatvorenih i privredno u zaostatku ka prosperitetnim članicama Zajednice. To se ogledalo u povećanju međunarodne trgovine i investicijama, rastu zaposlenosti i višem životnom standardu.