Uključivanje zemalja u tranziciji u savremene ekonomske tokove

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. DINAMIKA RAZVOJA SVETSKOG TRŽIŠTA I TOKOVA TRGOVINE 3

2. SPOLJNOTRGOVINSKE REFORME ZEMALJA U TRANZICIJI 5

3. TEDENCIJE SPOLJNOTRGOVINSKE SARADNJE ZEMALJA CENTRALNE I JUGOISTOČNE EVROPE I ZAPODNOEVROPSKIH ZEMALJA 7

ZAKLJUČAK 9

LITERATURA 11

Deo teksta Uključivanje zemalja u tranziciji u savremene ekonomske tokove

Promene trgovinske politike i smanjivanje trgovinskih prepreka bile su praćene velikim promenama uloge ZUR u svetskoj privredi. Posebno se zapaža da je značajno promenjena struktura izvoza iz ZUR nakon što su ove zemlje smanjile svoje trgovinske prepreke. ZUR su, posle 1980-ih godina, značajno povećale *** i izvoz u druge ZUR. Sem toga, sve značajniju ulogu dobija izvoz usluga.

Na dinamiku razvoja svetskog tržišta i tokova trgovine u XX veku u velikoj meri je uticalo zaključivanje Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), 1947. godine koje je dovelo do *** u svetskoj privredi. Pred sam kraj XX veka u okviru ovog sporazuma osnovana je Svetska trgovinska organizacija (WTO) koja za osnovne ciljeve ima da omogući stabilan rast privreda zemalja članica i da poveća proizvodnju i spoljno-trgovinsku razmenu roba i usluga.

U osnovi podizanje konkurentnosti i povećanje izvoza svodi se na izbor i***. Prva je strategija da se depresijacijom domaće valute većina nerentabilnih preduzeća učini rentabilnim, uporedo sa jačanjem carinske i vancarinske zaštite (protekcionizam). Ovakvom strategijom čuva se i reprodukuje zatecena privredna struktura zemalja u ***zastarela i nekompatibilna sa svetskim tržištem. Druga strategija polazi od tržišne vrednosti deviznog kursa i liberalizacije spoljnotrgovinske razmene.

Otpočinjanjem tranzicije, većina bivših socijalističkih privrede je ukinula veći deo uvozne i izvozne kontrole i dozvola iz starog sistema centrlanog planiranja, smanjena je disperzija carinskih stopa koje se ***prosečan nivo (ponderisan trgovinom), racionalizovan je i unificiran devizni kurs i uvedena adekvatnija politika privlačenja stranih direktnih investicija. Zemlje centralne i jugoistočne Evrope su liberalizovale svoje trgovinske režime različitom dinamikom i u različitom stepenu. Međutim, ubrzo su *** i visokom inflacijom. Trgovinske reforme su u mnogim zemljama doživljavale povremene neuspehe, do kojih je dolazilo zbog makroekonomske nestabilnosti koja je vodila poremećaju deviznih kurseva. To je dovodilo do ponovnih uvođenja trgovinskeh restrikcija. Čehoslovacka (i kasnije Slovačka), Mađarska i*** tokom 1990-tih god. ukidajući ih nakon izvedenog podešavanja deviznih kurseva. Trgovinske režime zemalja centralne i istocne Evrope nakon vise od deset godina trajanja reformi, karakteriše visoka zaštita u poljoprivredi i izabranim sektorima.