Budžet sa posebnim osvrtom na Srbiju

SADRŽAJ:

UVOD 2
1. Budžet 3
1. 1. Sistem javnih prihoda i javnih rashoda (budžet) 3
1. 2. Načela i funkcije budžeta 5
1. 3. Poslovi budžeta 6
2. Raspodela funkcija i javnih prihoda 6
2. 1. Raspodela funkcija (rashoda) 6
2. 2. Raspodela javnih prihoda 8
2. 3. Pripadnost i raspodela javnih prihoda u Srbiji 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Deo teksta seminarski rad: Budžet sa posebnim osvrtom na Srbiju

U savremenoj finansijskoj teoriji po pravilu se najpre razmatraju javni rashodi, a potom javni prihodi kojima se faktički pokrivaju ***, odnosno troškovi alimentiranja *** i paradržavnih entiteta. To se, uglavnom, čini zbog toga što se javni rashodi javljaju kao finansijska personifikacija javnih potreba ili kao sinonimno tretiranje javnih fiinkcija. Stoga se u budžetima industrijski razvijenih zemalja OECD najpre planiraju izdaci (troškovni) države, a zatim javni, odnosno fiskalni prihodi za njihovo pokriće u toku fiskalne godine.
Budžet je sistemski i ciframa izražen pregled državnih prihoda i državnih rashoda, koji obeležava cilj i odnos državnih potreba i ima da posluži kao obavezan privredni plan za državno gazdinstvo u jednom budućem periodu.

Budžetom se raspoređuju i predviđaju *** s ciljem da se oni međusobno izravnaju, uravnoteže i da se osigura kontinuitet u obavljanju funkcija, te dovede u sklad državne rashode sa veličinom narodnog dohotka u određenom vremenskom razdoblju. Potrebe se utvrđuju i iskazuju u budžetu odvojeno po nameni i u visini sredstava koja se mogu upotrebiti za njihovo podmirenje.

Poslove budžeta obavlja ministar. On ima različite funkcije kako u pripremi budžeta tako i u izvršenju budžeta. U postupku pripreme budžeta ministar:
• kordiniše *** budžeta ,
• razrađuje smernice na pripremu budžeta ,
• analizira zahteve za *** budžetskih sredstava i
• analizira ***budžeta .
U teoriji javnih finansija su zastupljene brojne definicije javnih rashoda, ali sve one polaze od neophodnosti zadovoljavanja javnih potreba putem novca. Reč je o instrumentu koji se odnosi na finansiranje potreba za javnim dobrima i vršenje funkcija dodeljenih različitim nivoima vlasti .
Raspodela funkcija može biti vertikalna i horizontalna.Vertikalna raspodela se odnosi na podelu funkcija između različitih nivoa vlasti: centralne države, republika, pokrajina i lokalnog nivoa. Horizontalna raspodela se odnosi na podelu funkcija u okviru istog nivoa vlasti:
• na centralnom nivou se dele *** socijalnog osiguranja,
• raspodela***