Seminarski rad: Poslovi međunarodne špedicije

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Poslovi međunarodne špedicije 3

2. Špediterska dokumenta 6

3. Potvrda špeditera 9

4. Organizacija špediterskog poslovanja 10

ZAKLJUČAK 13

LITERATURA 14

Deo teksta Seminarski rad: Poslovi međunarodne špedicije

Međunarodni špediter, po pravilu, u svoje ime, a za račun nalogodavca organizuje i koordinira otpremu i dopremu robe od polazne do odredišne tačke. Budući da postoji čitav niz učesnika u prevozu *** špeditera da posreduje između domaćih i inostranih uvoznika (odnosno izvoznika), proizvođača i krajnjih korisnika, vozara, carinskih i drugih organa. Na ovaj način špediter olakšava pravilno funkcionisanje proizvodnje I trgovine s jedne strane imeđunarodnog transporta s druge strane.

Međunarodni špediter mora da dobro poznaje principe i tehniku međunarodne trgovine, međunarodne i unutrašnje transportne uslove, carinske propise i propise koji regulišu materiju osiguranja robe. Troškovi *** utiču na cenu robe, pa od sposobnosti špeditera i znanja špeditera u mnogome zavisi i konačna cena robe .

U međunarodnom poslovanju međunarodni špediter može biti špediter prodavca (izvoznika) ili kupca (uvoznika). Od uslova kupoprodajnog ugovora zavisiće i zadaci koje će međunarodni špediter imati po konkretnom poslu.

Sama špediterska delatnost u zakonodavstvima pojedinih zemalja obuhvaćena je, uglavnom, privredno-trgovačkim zakonskim odredbama. Najstariji zakon koji reguliše pitanje špediterske delatnosti je Francuski trgovački *** iz 1807. godine. Sa razvojem špedicije kao privredne delatnosti razvija se i zakonska regulativa tako da je već 1861. godine donet Opšti nemački trgovački zakon, koji opširnije obrađuje aktivnost špeditera.