Sociologija Maksa Vebere
SADRZAJ:
1.UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA. . . . . . . . . 2
3.VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA. . . 5
3.1.STA SU IDEALNI TIPOVI?. . . . . . . . . . . . . . 5
4.MAKS VEBER-IDEALNO TIPSKI MODEL BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
4.1.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA. . . . 7
4.2.POJAM VLASTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4.3.ELEMENTI BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . 8
5.LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Deo teksta Sociologija Maksa Vebere
Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je, kao što smo videli, najveći broj nemačkih naučnika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i društveno-humanističkih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski, a društveno istorijski karakter.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i društbvenih nauka, Veber je ipak s*** nije i ne može biti isti.Dok se prirodne nauke interesuju za opšta svojstva i opšte odnose medju pojavama,dotle se društvene nauke zanimaju za pojedinačne dogadjaje i konkretne *** izmedju njih. Kao i sve druge društvene nauke, sociologija ima kulturno-istorijski karakter, a njen zadatak je da razume postojeće društvo u njegovoj osobenosti, da objasni mehanizme njegovog nastanka i održavanja, te da naznači perspektive njegovog daljeg razvitka.Po Veberovom mišljenju, ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naučnik mogao da odabere predmet svog istraživanja. Veber društvo shvata na izrazito nominalistički način, što znači kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sačinjavaju. Osnovna jedinica sociološke analize može biti samo čovek njegovo delanje, odnosno delanje većeg broja pojedinaca.
Vazno mesto u Veberovom razmatranju drustvene organizacije zauzima pitanje opravdanja vlasti.Po njegovom misljenju, postoje tri idealna tipa legitimne vlasti: *** i harizmatski.
*** vlast predstavlja *** zapadne kulture.
*** vlast se zasniva na veri u svetost postojecih drustvenih normi i ustanova.
Harizmatska vlast ne poznaje nikakva pravila ni racionalno uspostavljena, ni tradicionalno nasledjena.
Iako spada u red najdubljih i najuticajnijih teorija, Veberova sociologija, uprkos nesumnjivim kvalitetima, ima i neke nedostatke.