Država: pojam, nastanak i perspektive
SARDŽAJ:
UVOD 2
2. DRŽAVA - POJAM I NASTANAK DRŽAVE 3
3. OSNOVNI TIPOVI VLADAVINE 6
4. KLASIFIKACIJE DRŽAVE 9
5. DRŽAVNI ORGANI 12
6.RACIONALNA DRŽAVA KAO INSTITUCIONALNA SUVERENA GRUPA SA MONOPOLOM LEGITIMNOG NASILJA 13
6. ORGANIZACIJA DRŽAVNE VLASTI KAO UPRAVA. POLITIČKO RUKOVODSTVO I VLADAVINA ČINOVNIKA 14
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18
Deo teksta Država: pojam, nastanak i perspektive
Država je organ vladajuće klase za ostvarenje njenih klasnih interesa. U XVI veku termin je prvi put upotrijebio Makijaveli. Država je istorijska kategorija, što znači da je jednom nastala i da će iščeznuti. U prvobitnoj zajednici, društvu sa gentilnim uređenjem, nije postojala ***. Razvojem materijalnih proizvodnih snaga, podelom rada, proširenjem razmene i formiranjem tržišta u *** vlasništva i cepanjem plemenskih organizacija na vlasnike (bogate) i nevlasnike (siromašne), propada gentilno uređenje. Na ruševinama starih plemenskih zajednica izrasta nova društvena organizacija sa postojanjem antagonističkih klasa . Kao rezultat nepomirljivosti klasa nastaje država.
U najkraćem možemo reći da je država *** klase ili politički *** služi ekonomskoj eksploataciji ili mehanizam u rukama jedne klase za potčinjavanje druge klase, radi ekonomske ekspolatacije. U nedostatku prikladnijeg izraza, pod totalnim društvenim grupama ovde podrazumevamo "etničke i političke zajednice" koje su prošle evoluciju od horde, roda i plemena, do naroda i nacije. Reč je o specifičnim socijalno *** koje su prevladale čisto nagonske (prirodne) oblike (čopor) da bi se realizovale kao istorijska društva.
Država odražava celovitost naroda; ona je istovremeno njegov zaštitnik i faktor napretka, ali i čuvar postojećih klasnih suprotnosti (izazvanih društvenom podelom rada) i posebnih interesa *** onim opštim.2 Socijalna nejednakost sada je pravilo a ne više izuzetak. U tako struktuisanom društvenom sistemu, individuum se nalazi ili u ulozi podanika (dinastička uređenja) ili pak građanina (republike), u svakom slučaju njegova individualnost je sasvim novog tipa u odnosu na plemenska uređenja. Proces individualizovanja pojedinaca donosi nove promene u globalnoj strukturi društva, koja istovremeno proizvodi ali se i prilagođava *** i normama koje se pak vremenom obrazuju kao pisani zakoni - pravo. Individuum je utopljen u zajednicu: njegove težnje i njeni interesi se poklapaju.