Strukturna, globalna, finansijska i ekonomska politika Evropske Unije

SADRŽAJ:

UVOD 1

1. Sistem ekonomske politike EU 2

1. 1. Industrijska i tehnološka politika 3

1. 2. Zajednička poljoprivredna politika 5

1. 3. Politika konkurencije 7

1. 4. Politika zaposlenosti i kretanje radne snage 7

2. Finansijska politika EU 9

2. 1. Monetarna politika 9

2. 2. Budžetska politika 13

2. 3. Politika kretanja kapitala 14

3. Regionalna, strukturalna i koheziona politika EU 16

ZAKLJUČAK 18

LITERATURA 19

Deo teksta Strukturna, globalna, finansijska i ekonomska politika Evropske Unije

Ekonomska politika EU ima iste ciljeve kao i nacionalne ekonomske politike država članica: kontinuirani privredni rast, visok nivo zaposlenosti, stabilnost cena (niska stopa inflacije), uravnoteženi platni bilans, visok nivo međunarodne konkurentnosti privrede EU, zdrave javne finansije i stabilni monetarni uslovi itd.

Ekonomsku politiku možemo da definišemo kao aktivnost *** zadatim ciljevima utiče na ekonomsku aktivnost, odnosno, na promenu ponašanja ekonomskih učesnika u željenom pravcu.

Kada je EEZ (Evropska ekonomska zajednica), koja je osnovana 1958. godine, raspolagala je sa veoma skromnim instrumentima ekonomske politike. Oni su uglavnom bili ograničeni na stvaranje zajedničkog unutrašnjeg tržišta, *** poljoprivrednu politiku. Međutim, Unija je postepeno povećavala svoja ovlašćenja i uticaj na ekonomske politike država članica. Danas skoro da ne postoji oblast ekonomske politike koju EU nije na direktan ili indirektan način regulisala.

Ekonomska politika EU se u prošlosti zasnivala na stvaranju dugoročnih i kratkoročnih sektorskih planova na nivou Unije, koji bi zatim bili realizovani na nacionalnom nivou. Danas, ekonomska politika EU uglavnom se zasniva na principima *** određenu slobodu nacionalnim vladama, ali samo u čvrstim administrativnim okvirima globalne politike EU.

Zbog širine i dubine evropske integracije, ekonomska politika EU se posmatra kao sistem, kroz parcijalne sektorske politike od kojih je sastavljena.

***

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, Komisija EU nije vodila aktivnu industrijsku politiku. Pažnja je u tom periodu bila usmerena na stvaranju zajedničkog tržišta. Ukidanje fiskalnih i pravnih ograničenja na teritoriji *** koncentracije kapitala i stvaranja kompanija koje će biti dovoljno konkurentne da se takmiče na svetskom tržištu. Tek od sedamdesetih godina započinje period industrijske politike. Komisija EU se opredelila za neintervencionistički pristup koji je u ovoj oblasti dominirao i u narednim decenijama. Smatralo se da će uspostavljanje potpunog zajedničkog tržišta dovesti do zdrave konkurencije, niskih cena za potrošače i ***faktora. Međutim, neefikasnost i nekonkurentnost evropskih kompanija u odnosu na japanske i američke rivale dovela je do primene određenih instrumenata industrijske politike kao što su: parcijalna podrška nacionalnim programima pomoći tzv. "starim" industrijama (tekstilna, metalska, brodogradnja), stimulacija istraživanja i razvoja (naročito u oblasti "novih" tehnologija), harmonizacija tehničkih standarda i normi, podsticanje razvoja pojedinih industrija i trgovinska politika.