Platni bilans

SADRŽAJ

UVOD 2

1. POJAM PLATNOG BILANSA 3

2. PLATNI BILANS KAO DRUŠTVENI RAČUN 6

3. PLATNOBILANSNE TRANSAKCIJE 7

4. RAVNOTEŽA/NERAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA I NJENO PRILAGOĐAVANJE 8

ZAKLJUČAK 12

LITERATURA 13

Deo teksta Platni bilans

Platni bilans (bilans plaćanja) jedne zemlje predstavlja pregled svih ekonomskih transakcija koje njeni rezidenti obave sa inostranstvom u određenom vremenskom periodu, najčešće u toku jedne godine. Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što uglavnom registruje samo po jedan kraj svake transakcije. On ne prikazuje stanje fondova na početku i kraju perioda, tj. ne beleži stanje međunarodnih obaveza i potraživanja zemlje, već samo njihove promene u toku godine. Platni bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve promene koje se međusobno potiru.

Platni bilans (Balance of Payments) jedne zemlje je pregled svih ekonomskih transakcija između *** te zemlje i rezidenata ostalih zemalja, izvršenih u toku određenog vremenskog perioda. Može se ukazati na nekoliko aspekata ove definicije. Kao prvo, pod rezidentima se podrazumevaju pojedinci, firme i vladine agencije. Drugo, platni bilans ***sve ekonomske transakcije sa ostatkom sveta, bez obzira da li se radi o robama, uslugama, imovini, finansijskim potraživanjima ili poklonima. Treće, platnim bilansom se meri vrednost transakcija koje se ostvare u toku određenog vremenskog perioda, najčešće se radi o godini ili o kvartalu. Prema tome, platni bilans registruje tokove, a ne stokove.

Obzirom na to da bilans plaćanja predstavlja pregled transakcija nacionalne privrede sa insostranstvom on odražava ne samo eksternu nego i internu privrednu situaciju nacionalne privrede. Povezanost između spoljnotrgovinskih tokova i nacionalne privrede je *** i interakcijske prirode. Naime, izvoz predstavlja deo finalne potrošnje nacionalne privrede, dok na uvoz odlazi deo domaće agregatne potražnje.

Naziv platni bilans nije potpuno precizan pošto neke od obuhvaćenih transakcija ne**** plaćanje, odnosno novčane tokove (na primer, u slučaju donacija). Većina transakcija podrazumeva plaćanje. Međutim, bez obzira da li nakon transakcije sledi plaćanje ili ne, ona je obuhvaćena platnim bilansom.

Platni bilans je od velikog značaja i za ekonomiste, i za političare, pošto pruža veliki broj veoma ***informacija o međunarodnoj ekonomskoj poziciji date zemlje i njenim odnosima sa ostatkom sveta. Stanje platnog bilansa može da ukaže da li je eksterna ekonomska pozicija zemlje povoljna, ili nepovoljna, da postoje problemi koje treba rešavati uz pomoć određenih mera.