Specijalizovani sajt za studente ekonomije, menadžmenta
i srodnih oblasti!

Kamatna stopa 3

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Pojam kamate 2

2. Faktori i vrste kamatnih stopa 4

3. Određivanje nivoa kamatnih stopa 5

4. Ročna struktura kamatnih stopa 7

5. Politika kamatnih stopa 8

ZAKLJUČAK 12

LITERATURA 13

Deo teksta Kamatna stopa 3

Kamata predstavlja cenu za upotrebu zajmovnog kapitala i ona se određuje kao procenat od pozajmljenog kapitala obračunat na period od godinu dana. Na strani ponude se nalazi zajmodavac, a na strani tražnje ***. Prikupljajući slobodna finansijska sredstva banke prikupljaju štedne i druge depozite na koje plaćaju pasivnu kamatnu stopu, a na strani datih kredita naplaćuju aktivnu kamatnu stopu. Pošto su banke ****preduzeća, to je neophodno da postoji određena razlika između pasivnih i aktivnih kamatnih stopa, kako bi banke prihodovale dovoljno da ostvare određenu profitnu stopu. Razlika između ovih stopa se naziva kamatnom marginom - maržom, koju prisvaja banka kao finansijski posrednik.

Kamatna stopa predstavlja instrument uravnotežavanja između obima štednje i ponude novca/kapitala (kredita) sa tražnjom finansijskih resursa, apsorbovanja formirane štednje od strane realnih investitora, distribucije dohotka na potrošnju i investicije, alokacije finansijskih resursa i mobilnosti novca/kapitala.

Kamatna stopa predstavlja cenu *** kapitala. Najvažniji faktori koji opredeljuju kamatnu stopu su:

• visina profitne stope - kamatna stopa može se kretati samo u okviru profitne stope,

• ponuda, odnosno tražnja zajmovnog kapitala - kao i na svaku drugu cenu na kamatu opredeljujuće deluju ponuda i tražnja zajmovnog kapitala,

• rizik kapitala - rizik nevraćanja i neurednog vraćanja mora se ukalkulisati i izraziti kao deo kamatne stope,

• troškovi zajmodavca kod angažovanja kredita - troškovi pasivnih kamatnih stopa, kao i administrativni troškovi,

• ekonomska politika i uže monetarna i fiskalna politika - centralna banka utiče politikom eskontne stope na sve kamatne stope u privredi.

Kao monetarne, kreditne, depozitne i posredničke institucije, banke su višestruko zainteresovane za ****kamatnih stopa. U najopštijem smislu kamata za banke predstavlja cenu korišćenja i plasiranja finansijskih resursa u datom vremenu. Kamata predstavlja istovremeno troškovnu i cenovnu (prihodnu) komponentu bankarske poslovne politike. Banke pribavljaju svoje izvore sredstava*** strukturu kamata, koja za njih predstavlja troškove formiranja finansijskog potencijala. Kreditne i ostale tržišne plasmane realizuju uz drugu strukturu kamatnih stopa, čija je prosečna stopa po pravilu veća od prosečne stope mobilizovanja resursa. Razlika između dve prosečne stope treba da daje pozitivnu razliku pod nazivom kamatna razlika (interest rate spread). Osnovni principi banaka *** kamatne politike treba da budu : a) održavanje što stabilnije kamatne marže, odnosno kamatnog spreda; b) usklađivanje ročne, sektorske i valutne strukture bilansa; c) instaliranje pogodnih aranžmana i instrumenata ograničavanja, transfera i apsorbovanja kamatnih rizika.