Strukturni sistemi, analiza i modelovanje procesa
SADRŽAJ:
UVOD 2
1. STRUKTURNA SISTEM ANALIZA ( SSA ) 4
2. PROCES 6
3. VRSTE PROCESA 7
2. MODELOVANJE PROCESA 10
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
Deo teksta Strukturni sistemi, analiza i modelovanje procesa
Metoda Strukturne Sistem Analize (skraćeno SSA) opisuje strukturu sistema korištenjem samo elementarnih operacija ili sekvencijom, selekcijom i iteracijom elementarnih operacija. Sve komponente ulaze sa sekvencijalnim, alternativnim ili repetitivnim izvršavanjem procesa transformiraju u sve komponente izlaza.
Modelovanje je aktivnost razvoja modela, to je proces apstrakcije u kome se biraju relevantni delovi, njihove međusobne veze, veze delova sa okolinom, njihovi atributi i komponuju u reprezentaciju. Modelovanje je ljudska delatnost s ciljem ***. Model sistema je pojednostavljena reprezentacija o relevantnim karakteristikama sistema, preko skupa delova, veza među delovima i atributa delova i veza. Cilj analize sistema je gradnja modela procesa . Od modela procesa se zahteva da on bude verna slika sistema, odnosno, jedan od temeljnih ciljeva je *** procesa u model procesa. Cilj Strukturne sistem analize je gradnja modela procesa u skladu s paradigmom (uzorom, obrascom, primerom) strukturnosti, tj. konceptom da se sistem može potpuno opisati korištenjem samo elementarnih procesa (operacija) ili sekvencijom, selekcijom i iteracijom tih procesa. SSA je metoda za analiziranje sistema i gradnju strukturnog modela procesa sistema.
Proces je transformacija ulaznih u izlazne tokove podataka. Sinonim za proces su : rad, ***, posao. Proces je neka količina posla izvršena nad podacima. Proces na dijagramu toka podataka može biti u vezi samo s tokom podataka, od koga dobija podatke ili proizvodi podatke, te on predstavlja aktivnost obrade podataka. Svaki proces mora proizvoditi bar jedan *** i imati bar jedan ulazni tok podataka, a može ih biti i više. Proces se grafički predstavlja krugom, elipsom ili kružnim ovalima proizvoljnih dimenzija, kao :
Ime procesa se upisuje u krug. Za ime se bira glagol ili skup reči koji opisuje vrstu posla. Proces se može imenovati i prema ulaznom ili izlaznom toku podataka. Češće prema izlaznom toku , jer je izlazni tok podataka cilj procesa.
Pored kratkog opisa značenja procesa njegovim imenom, u Rečniku podataka se procesi detaljno opisuju nekim od sredstava za opis logike procesa.