Poslovna ekonomija kao naučna disciplina

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Ekonomija kao naučna disciplina 3

2. Poslovna ekonomija kao naučna disciplina 6

2. 1. Reprodukcija i njen društveni karakter 8

2. 2. Elementi i cilj proizvodnje 10

2. 3. Preduzeće – subjekt privređivanja 11

ZAKLJUČAK 15

LITERATURA 16

Deo teksta Poslovna ekonomija kao naučna disciplina

Poslovna ekonomija je naučna disciplina koja izučava ekonomiju preduzeća. Ona pronalazi ekonomske zakonitosti koji deluju u ekonomiji preduzeća i formuliše ekonomske principe čijom se primenom u organizovanju procesa reprodukcije stvari maksimalno približavaju objektivno mogućim rezultatima. U tom cilju poslovna ekonomija posebno proučava ulaganja u reprodukciju, ***i faktora koji ih uslovljavaju. U tom kontekstu poslovna ekonomika se bavi kvalitativnom i kvantitativnom analizom svih ekonomski relevantnih fenomena preduzeća. Otuda ona permanentno istražuje ekonomske resurse u preduzeću i iznalazi rešenja za ostvarenje odabranih ciljeva.

Poslovna ekonomija izučava rezultate reprodukcije, ulaganja u proces reprodukcije, odnose između *** i faktore koji uslovnjavaju te i takve odnose. Sagledavajući te odnose poslovna ekonomija predlaže praktične mere kojima se utiče na rezultate i ulaganja, a time i na kvalitet ekonomije preduzeća. Istražujući načine delovanja ekonomskih zakona - poslovna ekonomija definiše načela kojih se treba pridržavati radi ostaarenja efikasnosti u poslovanju.

Cilj makroekonomskog sistema je da proizvede određene vrste proizvoda radi podmirenja određenih potreba društva, da obavi određenu prometnu ulogu, da ostvari određenu akumulaciju koja će doprineti naučnom, ***određeni profit iz koga će obezbediti sredstva za podmirenje potreba - opštedruštvene potrošnje. To znači, da su karakteristike makroekonomije: društvena podela rada, postojanje tržišta kapitala i rada, ponašanje u skladu sa ekonomskim zakonitostima i sl.

Mezoekonomija je ekonomija preduzeća i predstavlja organizacionu vezu između makroekonomije (ekonomije društva) i mikroekonomije (ekonomije proizvođača - pojedinca). Ona kao takva je predmet izučavanja poslovne *** ekonomske nauke, koja se zasniva na izučavanju ekonomske stvarnosti koja funkcioniše na principu ekonomije: ostvariti što veći rezultat reprodukcije uz što manje ulaganje elemenata proizvodnje - rada, predmeta rada i sredstva za rad, bez obzira da li se radi o sferi proizvodnje, razmene,raspodele ili potrošnje.

Mikroekonomija izučava ekonomske aktivnosti nosilaca privređivanja tj. pojedinca čiji je cilj podmirenje njegovih ekonomskih potreba. Time što čovek egzistira kao društveno biće, on svoje potrebe zadovoljava u sastavu odgovarajuće zajednice, delujući i prilagođavajući se okruženju. Osnovni cilj čoveka pojedinca je podmirenje njegovih ekonomskih potreba i potreba *** u obavljanju posla koji mu je poveren. U ostvarenju tog cilja, pojedinac se pridržava određenih principa, primenjujući određene metode i organizacione oblike u svojoj aktivnosti. Pri tome on se zalaže da obezbedi: 1) sredstva potrošnje (lične i zajedničke), 2)povoljne uslove rada (udobnosti, sigurnosti, tehničkog i društvenog progresa), 3)stalnu zaposlenost kao preduslove društvene sigurnosti za udruživanje ličnog rada, u zajednički rad proizvođač - kolektiv u konkretnu mezoekonomiju, radi podmirenja sopstvenih makroekonomskih potreba.