Naturalna i robna proizvodnja
SADRŽAJ:
1.UVOD 2
2.NATURALNA PROIZVODNJA 2
3. ROBNA PRIZVODNJA 4
4. NATURALNA I ROBNA PROIZVODNJA I NASTANAK ROBNE PRIZVODNJE 6
5. NASTANAK KAPITALISTICKOG NAČINA PROIZVODNJE I PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA 8
6. RAZVOJ KAPITALISTIČKOG NAČINA PROIZVODNJE 9
7. UPOTREBNA VREDNOST I VREDNOST ROBE 10
ZAKLJUČAK 10
LITARTURA 11
Deo teksta Naturalna i robna proizvodnja
Naturalni tip proizvodnje karakterističan je za sva pretkapitalistička društva. Bio je potpuno dominantan u prvobitnoj zajednici, a preovladavao je u robovlasništvu i feudalizmu. Naravno, društvena organizacija, a zbog različitih društvenih odnosa, i neposredni motivi i ciljevi naturalne proizvodnje u tim društvima takode nisu mogli biti isti. Radilo se zbog obaveza prema robovlasniku lli feudalcu, ali i radi zadovoljavanja sopstvenih potreba. Svima njima je, međutim, bio zajednički takav tip privređivanja u ***direktno povezane. To je, prvo, proizvodnja rodovskih zajednica koje su proizvedena materijalna dobra isključivo (i neposredno) koristile za podmirivanje sopstvenih potreba. Na robovlasničkim latifundijama takođe se proizvodilo direktno za potrošnju. Robovi su, naime, proizvodili za podmirivanje potreba robovlasnika, a jednim delom i za podmirivanje ***. Proizvodnja na feudalnim posedima takođe je bila neposredno namenjena potrošnji. Naime, proizvedena dobra služila su direktno podmirivanju potreba feudalaca, a jednim delom su bila namenjena potrošnji samih kmetova. U stvari, svaki feudalni posed predstavljao je *** kmetovi proizvodili raznovrsne ratarske, stočarske i zanatske proizvode za potrebe feudalnog gospodara i za svoje oskudno izdržavanje.
Robna proizvodnja je takav sistem privređivanja u kojem je veza između proizvodnje i potrošnje posredna , naime, nisu direktno povezane kao u naturalnoj proizvodnji. Za razliku od naturalne proizvodnje, ovde su *** (po pravilu nepoznatom potrošaču). To su, u stvari, materijnlna dobra koja su proizvedena radi razmene. Ona ne odlaze neposredno u potrošnju, već se putem razmene "ustupaju" potrošačima, onima koji će ih koristiti za podmirivanje svojih potreba. Otuda zaključak da je robna proizvodnja društveni oblik proizvodnje materijalnih dobara koja su namenjena razmeni na tržištu. Znači, u uslovima robne proizvodnje između proizvodnje i potrošnje postoji razmena preko koje se one međusobno povezuju.
Zbog činjenice da proizvodnja nije direktno povezana sa potrošnjom, robnoj proizvodnji je svojstveno privredivanje sa rizikom. Naime, proizvodnja za drugog (za razmenu) nužno podrazumeva rizik, odnosno određeni stepen neizvesnosti u smislu, da se proizvedeno materijalno dobro uopšte ne "prihvati" na tržištu (uopšte se ne može prodati) ili da se ne može prodati pod zadovoljavajućim uslovima. U robnoj proizvodnji je, u stvari, po pravilu neizvesno da li će određena vrsta individualne proizvodnje biti prihvaćena i potvrđena *** takva i prihvati, onda je neizvesno da li će ukupna utrošena količina rada bili društveno priznata. Osnovna posledica ovog uvek mogućeg nepodudaranja ispoljava se tako što jedni robni proizvođači ekonomski propadaju, a drugi se ekonomski razvijaju i jačaju. To je stalan proces ekonomske diferencijacije robnih proizvodača. Zbog svega toga, robni proizvodači upućeni su na stalno preispitivanje svojih poslovnih odluka i praćenje potreba, ukusa i potrošačkih navika onih kategorija ljudi ***, odnosno da svoju proizvodnju stalno prilagođavaju i usklađuju sa zahtevima tržišta. Jer, robni proizvođači jedino tako mogu izbeći ili umanjiti rizik svoga privređivanja.