Marksova teorije ekonomije
SADRŽAJ:
UVOD 2
1. Karl Marks 3
2. Kapitalizam i klasna borba 4
3. Društuena promena: materijalističko shvatanje istorije 5
4. Kapital 6
5. Višak vrednosti i profit 9
6. Azijski način proizvodnje 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15
Deo teksta Marksova teorije ekonomije
Karl Marks rođen je 1818. Gimnaziju je završio 1835. godine, a narednu godinu proveo je na Univerzitetu u Bonu kao student Pravnog fakulteta. Marks se okreće hegelijanstvu i dolazi u centar tadašnjih naučnih zbivanja ne samo u Nemačkoj i svetu. Njihova vizija istine podsticala ih je da promene poglede čitavog tadašnjeg sveta. Ulazak u krug mladohegelijanaca i studije Hegela snažno su uticale na Marksove poglede .
Kao mlad čovek, Marks je zbog svojih političkih aktivnosti došao u sukob s nemačkim vlastima; nakon kraćeg boravka u Francuskoj, stalno se nastanio u Britaniji. Marks je bio svedok rasta industrijske proizvodnje i nejednakosti koje su iz toga proizlazile. Njegova zaokupljenost evropskim radničkim pokretom i socijalističkim idejama odražava se u njegovim delima koja su obuhvatala različite teme. Najveći deo njegovog rada usredsređen je na ekonomska pitanja, ali, kako je on uvek nastojao da ekonomske probleme poveže sa društvenim institucijama, njegov rad bogat je pronicljivim sociološkim zapažanjima .
Prema Marksu, kapitalizam je u osnovi klasni sistem u kojem odnose među klasama karakterišu sukobi. Iako su vlasnici kapitala i radnici zavisni jedni od drugih - kapitalisti je *** - međuzavisnost je veoma neuravnotežena. Odnos između klasa je eksploatatorski budući da radnici imaju malo ili nimalo kontrole nad svojim radom, a poslodavci mogu da ostvare profit prisvajajući proizvode radnikovog rada. Marks je smatrao da će klasna borba oko ekonomskih resursa biti sve oštrija kako vreme bude prolazilo .
Marks je dokazao da kapitalizam ne kupuje na tržištu rad, već robu koja proizvodi vrednost, tj. radnu snagu. Samo postojanje kapitalizma pokazuje da je radnik sveden na robu, na stvar koja se prodaje, iz čega proizilaze sve ostale forme dehumanizacije. Vlasnik novca plaća, dakle, dnevnu vrednost radne snage i time dobija pravo da je iskorištava onoliko koliko radni dan traje. Budući da je radniku potreban samo jedan deo radnog vremena da proizvede onoliko vrednosti koliko je ***, ostali deo radnog dana on radi besplatno za kapitalista. Na temelju tih rezultata, Marks je mogao da objasni bit akumulacije kapitala, da pokaže kako se kapitalizam razlikuje od ostalih ekonomskih sistema jer se u njemu radna snaga ne kupuje samo da bi se zadovoljile potrebe kapitalista, već i da bi se oplođivao kapital i stvarao višak vrednosti. On je pokazao da svi oblici eksploatacije proizilaze iz eksploatacije ljudske radne snage, pa je tako i one manifestacije *** nezavisne od viška vrednosti, sve upravo na višak vrednosti. Marksov "Kapital" nije samo ekonomsko delo. Ono je svojim misaonim bogatstvom potrebna osnova svake ozbiljnije analize kapitalističke društveno – ekonomske formacije, a ujedno i primer plodnosti metoda koju je sam Marks otkrio .