Adam Smit
SADRŽAJ:
UVOD 3
1. Adam Smit 4
2. Ideja Adama Smita 6
3. Podela rada i ekonomski rast 7
4. Teorija vrednosti 10
5.Raspodela 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15
Deo teksta Adam Smit
Adam Smith se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonačelnikom liberalne škole u ekonomskoj nauci. Njegovo „Bogatstvo naroda" predstavlja *** klasične političke ekonomije i pripada *** knjiga sa najvećim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvršila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 18. veka, odbacujući merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom jednog dela ***. veka, u vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smitova *** bila je pomračena, ali je obnovljena tokom ***-tih godina i kasnije, sa širenjem liberalnih *** na zapadu i padom komunizma na istoku.
Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština ****sve veća efikasnost proizvodnje.
Smitova opšta ideja su ekonomske slobode. To je stvaranje poretka u kome će se subjekti - pojedinci, individue, vođeni načelom maksimizacije dobiti ponašati slobodno u privrednom i društvenom okruženju.
Smit, Adam (Smith, Adam, 1723-1790), engleski ekonomista i filozof, uz Davida Rikarda najpoznatiji predstavnik britanske klasične političke ekonomije. Rođen je u škotskom gradiću Kirkaldi u činovničkoj porodici. Studirao je matematiku i čistu filozofiju na univerzitetu u Glazgovu, a zatim i najstarijem engleskom univerzitetu Oksfordu. Predavao je na univerzitetu u Edinburgu, a zatim, u 28. godini preuzima katedru logike i moralne filozofije. Kasnije napušta profesorski poziv i kao tutor jednog mladog aristokrate na putovanju u inostranstvu zadržava se skoro tri godine. Najviše vremena provodi u Francuskoj, gde se upoznaje sa idejama fiziokrata .
Okosnicu njegovog dela, a pre svega Bogatstva naroda, ****dgovora na pitanje koje je Smit smatrao ključnim za svoje vreme: zašto neki narodi ekonomski napreduju, a dugi stagniraju ili čak zaostaju? Bilo je to vreme u kome je „industrijska revolucija" različitim tempom hvatala zalet u zemljama zapadne Evrope, što objašnjava zašto se navedeno pitanje smatralo toliko važnim.
Podela rada i uvećavanje bogatstva naroda istorijska su potvrda superiornosti kapitalizma i njegove progresivne uloge. Podela rada ugrađena u osnove kapitalističkog radnog procesa i ****uvećavanje društvenog bogatstva već i stvaranje takve države koja će počivati na načelu podele vlasti - zakonodavne, sudske i izvršne, što je temelj moderne parlamentarne demokratije .
Ekonomski paradoks „Stvari koje imaju najveću upotrebnu vrednost imaju često malu ili nikakvu prometnu vrednost. Ništa nije korisnije od vode, ali se teško može dobiti u razmenu za nju...stvari koje****prometnu vrednost imaju malu ili ****upotrebnu vrednost (dijamant) gotovo uopšte nema upotrebnu vrednost, ali se za njega može dobiti veoma velika količina drugih dobara."