Studija slučaja: Monopol javnih preduzeća u Valjevu
SADRŽAJ:
UVOD 2
2.NASTANAK I VRSTE MONOPOLA 2
2. PRIHODI MONOPOLISTE 6
3. FORMIRANJE PONUDE U MONOPOLSKIM USLOVIMA 8
4.MAKSIMIZACIJA PROFITA MONOPOLISTE 9
5. DRŽAVNA REGULACIJA CENA 11
6.JKP VODOVOD VALJEVO 12
6.1.MONOPOLSKO PONAŠANJE VODOVODA U VALJEVU 17
7. MONOPOLI JAVNIH PREDUZEĆA 18
8.MIT O PRIRODNOM MONOPOLU 18
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20
Deo teksta Studija slučaja: Monopol javnih preduzeća u Valjevu
Monopol je slučaj jednog prodavca na određenom tržištu. On se naziva monopolistom od grčke reči mono za jedan i polist za prodavac.
Monopolista prati kretanje i upravlja svojim troškovima u zavisnosti od obima proizvodnje. Ako troškovi rastu on neće povećati proizvodnju, a ako troškovi opadaju, interes za povećanje proizvodnje će se povećati jer će od toga imati koristi. On je u stanju da reguliše veličinu proizvodnje i on može i da naplati višak dobiti, tzv. monopolsku rentu. On se naći u *** prodajne cene, jer ima slobodu pri određivanju jedinstvene prodajne cene pošto za njega ne postoji obavezajuća cena na tržištu. On može prodavati po diferenciranoj ceni prema kategorijama kupaca i tako uvećavati korist. Postavlja se pitanje da li su pokretački motivi jednaki kod svih monopola, da li oni teže za što *** kapitalista u potpunoj konkurenciji. Postoje i izuzetci, takozvani javni monopoli, dakle neki monopoli zakonskog karaktera, čije pobude zaista mogu biti različite a ne samo isključivo maksimizacija profita. Ako su u pitanju fiskalni monopoli kao što je na primer slučaj sa prodajom duvana u mnogim zemljama, onda nema razlike između javnih i privatnih monopola, pošto jednako teže da postignu što veći profit. Međutim, neki od javnih monopola mogu da vode drugačiju politiku cena, zavisno od svojih ciljeva. Na primer neki od njih mogu diktirati visoke cene, oni to čine sa namerom da smanje potražnju, dok je zarada od ***je prodaja alkohola u nekim zemljama. Druge vrste javnog monopola prodaju robu bez ikakvog profita, da bi upravo proširili njenu potrošnju, što se često radi sa veštačkim đubrivom radi proširenja poljoprivredne proizvodnje. A neki monopoli posluju čak sa gubitkom što im nadoknađuje država. Sa izuzetkom ovakvih javnih monopola, za sve ostale monopole može se pretpostaviti da svojom aktivnošću žele da ostvare što veći profit.
Stepen monopolizacije proizvodnje i trižišta ne treba izjednačavati sa veličinom preduzeća, što je bila slučaj među mnogim ekonomistima. Postoje slučajevi da neka mala preduzeća zauzimaju monopolski položaj na tržištu i *** velika preduzeća nemaju monopol na tržištu. Monopolska moć proizilazi iz veličine koncentracije ponude u datoj grani, na jednoj strani, a sa druge strane je povezana sa karakteristikama trižišne tražnje robe koje preduzeće nudi. Određivanje monopolske moći je od posebnog značaja u analizi monopolskih (kao i oligopolskih) tržišnih situacija. Potpuni monopol, odnosno firma koja poseduje apsolutnu monopolsku moć, postoji samo ako se ostvare sledeći uslovi:
o na tržištu određene robe postoji samo jedan prodavac.
o kada je tražnja za tom robom potpuno neelastična.
o kada nema ***.
o kada je seljenje kapitala i osnivanje novih preduzeća onemogućeno ili veoma otežano.
o kada monopolist u potpunosti kontroliše *** i kada
o se roba kupuje i prodaje po monopolskoj ceni.
Postojanje potpunog monopola je veoma retko i pored monopoliste često postoje i druga manja preduzeća. Takođe, retki su oni proizvodi čija je tražnja potpuno neelastična. Monopolsku moć možemo odrediti na neki od sledećih načina.