Ekološki problemi i uticaj saobraćaja na životnu sredinu

Ekološki problemi i uticaj saobraćaja na životnu sredinu

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Pojam životne sredine 5

2. Osnovni problemi u oblasti zaštite zivotne sredine 5

2. 1. Globalni ekološki ishodi 7

2. 1. 1. Klimatske promene 7

2. 1 .2. Smanjenje ozonskog omotača 8

2. 1. 3. Smanjenje biološke raznovrsnosti 8

2. 2. Regionalni i lokalni ekološki ishodi 9

2. 2. 1. Kisele padavine 9

2. 2. 2. Hemikalije 10

2. 2. 3. Promet opasnog otpada 10

2. 2. 4. Smanjenje obradivih površina i degradacija tla 11

2. 3. Međunarodna saradnja i procesi integracije 12

3. Problemi životne sredine vezani za saobraćaj 13

3. 1. Globalno smanjenje emisije C02 primenom kombinovanog transporta 15

ZAKLJUČAK 18

LITERATURA:

Deo teksta: Ekološki problemi i uticaj saobraćaja na životnu sredinu

Rešavanje aktuelnih ekoloških problema bi trebalo da omogući zaštitu i unapređenje životne sredine*** omogućava opstanak čoveka kao biološkog, društvenog, svesnog i vrednosnog bića. Zbog toga razmatranje *** životne sredine mora da obuhvati izučavanje uticaja prirodne i društvene koomponente životne sredine na kvalitet života ljudi .

Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja *** uopšte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utiče i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini. Međutim, isto tako, saobraćaj negativno utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.

Sve veća upotreba automobila u ličnom trasportu, nametnulo je razmišljanje o tome da se uštedi u korišćenju goriva, kao i zagađenja životne sredine, kao što je dan bez automobila, apel na korišćenje alternativnih oblika transporta kao što je bicikl ili pešačenje do posla. Danas su velike svetske metropole pretrpane automobilima, a vazduh je dostigao visok nivo zagađenja, prema tome transport takođe predstavja važnu oblast u ostvarivanju održivog razvoja.

Saobraćaj je karakterističan po tome što,***e osnovne funkcije, stvara niz nuspojava pretežno negativnog uticaja po životnu sredinu, tj. pojava koje ga čine zagađivačem. Većina zagađivača utiče direktno na životnu okolinu (sredinu) ***, dok u saobraćaju postoje štetni uticaji koji se direktno prenose na čoveka bez posredovanja, preko zagađivanja njegove životne okoline. Štetni uticaji saobraćaja, kao zagađivača životne sredine, mogu se uopšteno grupisati u pet grupa: fizički, hemijski, biološki, sociološki i ostali uticaji.

Zivotna sredina, čovekova okolina ili *** predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Kvalitet životne sredine i globalna bezbednost čovečanstva sve više ***onih medijuma i resursa koji se tradicionalno naznačavaju obnovljivim, kao što su voda, vazduh, šume i zemljište. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica između ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, *** menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine :

• atmosfera

• hidrosfera

• litosfera

• zemljište

• organizmi.

Zagađivači čovekove sredine, posebno *** prirodne komponente, deluju ***, povezano sa sirovinskom i energentskom iscrpljivošću, porastom populacije stanovništva, problemima ishrane, što sve ima za posledicu narušavanje ekološke ravnoteže koje poprima karakter krize. Ovo delovanje se odvija uz preplitanje procesa industrijalizacije i urbanizacije