Studija slučaja: Biznis plan proizvodnje briketa
SADRŽAJ:
UVOD 2
1. PRINCIPI I TEHNOLOGIJE BRIKETIRANJA 3
2.RASPOLOŽIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE 4
3.INVESTICIONA ANALIZA TROŠKOVA PROIZVODNJE BRIKETA NA PRIMERU U FIRMI „OGREV" IZ RUSKOG KRSTURA 6
3.1.POČETNA ULAGANJA U PROIZVODNJU BRIKETA 8
4. TROŠKOVI I PRIHODI PRI REDOVNOJ PROIZVODNJI 10
4.1.IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE PREMA NJIMA 10
4.2.OBRAČUN REZULTATA POSLOVANJA 10
4.3.BILANS USPEHA INVESTICIJE 12
4.4.EKONOMSKI TOK INVESTICIJE 12
4.4.OBRAČUN OBRTNIH SREDSTAVA 13
5.PROCENA OČEKIVANE EKONOMSKE EFIKASNOSTI ULOŽENIH FINANSIJKIH SREDSTAVA U PROIZVODNJU BRIKETA 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17
Deo teksta Studija slučaja: Biznis plan proizvodnje briketa
Reč „briquet" na engleskom jeziku znači cigla ili opeka. Zbog toga briket može da bude u obliku opeke (prizmatičan) ili u obliku cilindričnog valjka.
Najveći deo biomase čini kukuruzovina. Ona se može koristiti kao stočna hrana, zaoravati u cilju povećanja plodnosti zemljišta, sagorevati i koristiti u industriji nameštaja. Kukuruzovina kao stočna hrana može da se upotrebi u više oblika: suva kukuruzovina, skladištena u snopovima na njivi ili na ekonomskom dvorištu; balirana kukuruzovina, skladištena u kamare; kukuruzovina u rinfuzi, skladištena u šupe; silirana sveža kukuruzovina; dehidrirana ili sušena kukuruzovina u dehidratorskim postrojenjima i ventilatorskim sušarama, sa ili bez hranljivih dodataka. Da bi se kukuruzovina intenzivnije koristila za stočnu hranu, potrebno je da se oplemeni. Naime, poznato je da se ćelije celuloze i hemiceluloze kod stabla kukuruzovine nalaze u ligninskom kompleksu. Zbog lignifikacije (inkrustiranja) ovih ćelija, stablo kukuruzovine nije pogodno za samolepljenje. Zbog toga je potrebno obaviti hemijski tretman kukuruzovine sa NaOH ili NH4 radi delignifikacije ćelija celuloze i hemiceluloze.
Energetska vrednost kukuruzovine kao biogoriva je visoka. Veća je od lignita i iznosi oko 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukuruzovina može da se koristi za dobijanje toplotne energije potpunim ili nepotpunim sagorevanjem (gasifikacijom). Gasifikacijom kukuruzovine postiže se visok stepen korisnosti postrojenja. Proizvedeni biogas može direktno da se koristi u toplotne svrhe. Prečišćen i ohlađen gas može da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kukuruzovina je sa: oklaskom, komušinom (ogrizinom) i metlicom dugo vremena bila jedino gorivo za zagrevanje seoskih domaćinstava. Drvo je korišćeno samo za potpalu, a ugalj za održavanje vatre. Promenom konstrukcije *** kukuruzovine sa povišenim stepenom iskorišćenja toplotne energije, mogao bi da se reši problem grejanja velikog broja domaćinstava, kako u selu tako i u prigradskim naseljima. Nisu neostvariva ni savremena rešenja kotlova, koja bi na automatizovan način sagorevala kukuruzovinu. Pored navedenog, postoje velike mogućnosti za korišćenje kukuruzovine za sušenje poljoprivrednih proizvoda. Za ovu namenu potrebno je da se sačuva, često vlažna, balirana kukuruzovina, sve do njene upotrebe.
Firma „Ogrev" iz Ruskog Krstura kod Kule već 10 godina proizvodi brikete od piljevine.Presu za brikete proizvela je firma „Dekan" iz Vrnjačke Banje. Projektovani učinak briketirke je *** 120 kg/h. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 11 kW. Radni pritisak za briketiranje je 120 do 140 bara, a ponekad i 180 do 220 bara. Sadržaj vlage u piljevini je 10 do 12%.Brikete od piljevine prodavaju za 100 evra po toni. Još nisu uspeli da brikete prodaju u inostranstvo. Piljevinu sakupljaju iz okolnih mesta. Za briketiranje piljevine naplaćuju usluge 30 % od proizvedenih briketa. Briket ima prečnik ***. Proizvode brikete i od sojine slame. Slamu usitnjavaju na mlinu čekićaru. Dužina čestica slame može da bude do 10 mm. Pritisak sabijanja sojine prekrupe je 140 bara. Zbog troškova prikupljanja i usitnjavanja slame cena briketa je ***evra.
Tagovi: inesticiona analiza, studija slučaja, biznis plan, preduzetnistvo poljoprivreda, preduzetnistvo u agrobiznisu