Studija slučaja: Investiciona analiza tova svinja

SADRŽAJ

UVOD 2

1.OPIS PROCESA RADA 3

2. POČETNI TROŠAK U UZGOJU SVINJA 4

3. TROŠKOVI I PRIHODI PRI REDOVNOJ PROIZVODNJI 7

4.PROCENA OČEKIVANE EKONOMSKE EFIKASNOSTI ULOŽENIH FINANSIJKIH SREDSTAVA U UZGOJ SVINJA 15

ZAKLJUČAK 17

LITERATURA 18

Deo teksta Investiciona analiza tova svinja

U ovom radu biće prikazana ekonomska opravdanost ulaganja u farmu za tov svinjakapaciteta: 1.540 tovljenika godišnje ekonomska opravdanost ulaganja u farmu za tov svinja po realnim cenama iz 2010 godine.

Istorija svinjarstva je veoma duga i traje od momenta pripitomljavanja i domestikacije divlje svinje do danas, oko 10 000 godina. Povećanjem broja ljudi i stvaranjem gradova početkom *** veka, potreba za životnim namirnicama postaje sve veća. Svinja zbog svojih bioloških osobina, kao što su veći broj potomaka u jednom leglu, brzina rasta i mali utrošak hrane za kilogram prirasta, postaje predmet sve većeg interesa. Sredinom XVIII veka (1851. godine) u Engleskoj stvoren je veliki jorkšir, prva kvalitetna rasa svinja koja postoji i danas. U toku *** vremenskog perioda (***) u Agrokombinatu '' Subotica'' vršena su meleženja Pietrena sa Oplemenjenom domaćom šarenom mesnatom svinjom, sa različitim udelom gena Pietrena. Na ovaj način stvorena je Oplemenjena domaća šarena mesnata svinja.

Ugovorena proizvodnja je najviši nivo organizovanosti u industrijskoj proizvodnji svinja. Prvobitna namena ugovora je bila da klanica obezbedi sirovine za kontinuiranu proizvodnju. Povećanjem obima proizvodnje svinjskog mesa namena ugovorene proizvodnje se menja, pa ugovor, pre svega, služi farmeru da obezbedi siguran plasman. ***potreba i proizvođača svinja i klanica, pošto su interesi zajednički, odnosno to je u osnovi jedna vrsta integracije.

Hrana potrebna za tov proizvodi se u mešaoni stočne hrane investitora. Potrebne komponente za pravljenje koncentrata se kupuju na lokalnom tržištu. Pored objekata podiže se i bunker za hranu. Prevoz suve hrane od bunkera do valova obavlja se ručnim kolicima. U svaki boks se (prema prljavom delu objekta) postavlja po jedna automatska pojilica. Na čeonom delu objekta ostavlja se izvesna površina, tzv. manipulativni prostor. Radi dobijanja uvida u prorast i utrošak hrane, svakih 15 dana, vrši se kontrola prirasta grla i utroška hrane i o tome se vodi stroga evidencija.