Efikasnost i efektivnost

SADRŽAJ:

1. SHVATANJA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI 2

1.1.Tradicionalni pristupi efektivnosti i efikasnosti preduzeća 3

1.1.1.Pristup ostvarenja ciljeva 4

1.1.2. Pristup sistema resursa 4

1.1.3.Pristup internih procesa 5

1.2.Noviji pristupi efektivnosti i efikasnosti 6

1.2.1 Pristup stejkholdera 6

1.2.2. Pristup konkurentskih vrednosti 8

2. EKONOMSKA EFIKASNOST I CILJEVI PREDUZEĆA 9

3. KLASIFIKACIJA FAKTORA EKONOMSKE EFIKASNOSTI 10

3.1. Opšti faktori 10

3.2. Objektivno uslovljeni faktori 11

3.3. Organizacioni faktori 12

ZAKLJUČAK 14

LITERATURA 14

Deo teksta Efikasnost i efektivnost

Parcijalno sagledavanje efektivnosti i efikasnosti predstavlja zajedničko obeležje razmatranih tradicionalnih metoda izražavanja efektivnosti i efikasnosti preduzeća. U novije doba razvijaju se kompleksniji pristupi efektivnosti i efikasnosti preduzeća. Ovi pristupi uvažavaju činjenicu da preduzeće teži realizaciji višestrukih ciljeva i da istovremeno obavlja brojne aktivnosti, koristeći pri tom brojne resurse. Osnovna karakteristika ovih pristupa jeste nastojanje da se kompleksnije izrazi efektivnost i efikasnost preduzeća kombinovanjem više pokazatelja uspešnosti u jednu celinu.

Principi ekonomske efikasnosti predstavljaju pravila čije sprovođenje treba da je orijentisano na ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća, u meri u kojoj su ciljevi funkcionisanja ekonomske efikasnosti. U zavisnosti od teorija ili sopstvene ekonomske logike, unutar granica koje određuje filozofski okvir teorije, principi ekonomske efikasnosti se konstituišu i formulišu kao ekonomski principi reprodukcije – parcijalna pravila (teorija multiplikacije), odnosno kao principi ekonomije (produktivistička teorija) koji nemaju obeležja parcijalnih principa ekonomske efikasnosti, ali kao posebni principi predstavljaju načela ***.

I jedni i drugi su usmereni na ostvarivanje osnovnog ekonomskog principa reprodukcije, odnosno osnovnog principa ekonomije.

Principi ekonomske efikasnosti koji se formulišu i sprovode iznad naznačenog cilja (ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća) nisu saglasni filozofemi mezoekonomije, jer u sprovođenju ne otvaraju mogućnost optimalnog ostvarivanja ciljeva u čijoj su funkciji.

Kao što bez identifikacije ekonomskih ciljeva objektivno nije moguće formulisati racionalne principe ekonomske efikasnosti, isto tako bez postavljanja naučno zasnovanih principa nije moguće uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva preduzeća, u meri u kojoj su oni funkcija ekonomske efikasnosti.