Zagađanje vode: oblici, izvori i posledice

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. POJAM VODE 3

2. OBLICI I IZVORI ZAGAĐENJA VODE 8

2. 1. Izvori zagađivanja površinske vode 9

2. 2. Materije koje zagađuju površinske vode 11

3. UTICAJ I POSLEDICE NEKIH ŠTETNIH SUPSTANCI KOJE SE NALAZE U VODI NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA 12

3. 1. Otpadne vode i njihovo prečišćavanje 18

ZAKLJUČAK 20

LITERATURA 21

Deo teksta Zagađanje vode: oblici, izvori i posledice

Voda je kolevka celokupnog života na Zemlji, i, kao bitni sastojak svih živih bića, igra presudnu ulogu u svakom biotopu. Voda je istovremeno uslov života, životna sredina i sredstvo za proizvodnju. Neki je zovu belim ugljem, jer je i izvor energije.

Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprekidno kruženje. Prelazi iz jednog agregatnog stanja u drugo, zbog čega je neiscrpni prirodni izvor. Voda je gradivna materija živog sveta i u najvećem procentu je zastupljena u njemu.

Globalne klimatske promene utiču na stalni rast prosečne godišnje temperature za ***padavine za petinu usled čega bi količina vode u rekama mogla bezmalo da se prepolovi. Covečanstvu, dakle, prete suša i žeđ.

Brojna predviđanja ukazuju na neminovnost svetske krize zbog nedostatka vode u narednom veku. Nagli porast broja stanovnika, ubrzani procesi urbanizacije i industrijalizacije i posebno sve intenzivnija poljoprivredna proizvodnja, *** svakim danom sve veće. Postavlja se opravdano pitanje kako osigurati dovoljno vode za celokupni život na Zemlji.

Voda pokriva 2/3 zemljine površine, a ipak oko polovine čovečanstva oskudeva u vodi. Oko tri milijarde ljudi oskudeva u vodi (polovina čovečanstva, nema dovoljno vode za higijenske potrebe), a 1,3 milijardi nema dovoljno ni za piće (prema podacima svetske komisije za vodu).

Zagađivanje površinskih voda predstavlja svakako jednu od najtežih posledica koje nastaju u vezi sa zagađivanjem životne sredine.

Na kongresu Međunarodnog udruženja za distribuciju vode, koji je održan *** zaustaviti proces degradacije vode i vratiti vodi njene prirodne kvalitete

Danas je poznato oko 18 miliona jedinjenja, od kojih čovek koristi oko 9 miliona. Poznato je da otpadne vode, pored bakterija i virusa sadrže: azotna, sumporna i fosforna jedinjenja, teške metale, metalne i nemetalne jone, naftne derivate, ***, polihlorovane ugljovodonike, trihalometane, policiklične aromatične ugljovodonike , pesticide, radionuklide i dr. a među njima i takve hemijske supstance koje imaju: embriogeno, mutageno, teratogeno i kancerogeno dejstvo na ljudski organizam.

Pregledima vode (osnovni i periodični) obuhvaćeni su sledeći parametri: temperatura vazduha, vode, boja, mutnoća, miris, ukus, pH vrednost, amonijak, nitriti, nitrati, utrošak KMn O4, hloridi, mangan, gvožđe, elektroprovodljivost, ostatak isparenja i rezidualni hlor.

Naši standardi o higijenskoj ispravnosti vode za piće znatno su ispod svetskih. Razna uveravanja da maksimalno dozvoljene koncentracije nisu prekoračene, da smo "ispod crte", „da nema da biramo", uz odomaćeno "sve je pod konrolom"- jeste nedopustiva lakomislenost. Priroda je odredila život bez otrova, ne priznaje sustanarstvo sa njima, nikakve maksimalno dozvoljene ni nedozvoljene koncentracije. Takve priče su obmana i neiskrenost. Po mišljenju dr Snežane Savić iz instituta za zaštitu zdravlja u Nišu, proširena analiza vode od one zakonom propisane, znači onako kako se radi to u svetu na higijensko- epidemiolpške indikacije, sigurno bi otkrila i prisustvo onoga što ne bi smelo da bude u vodi- virusi, trihalometani i sl.