Problemi i uticaj saobraćaja na životnu sredinu

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Pojam životne sredine 3

2. Osnovni problemi u oblasti zaštite zivotne sredine 3

3. Životna sredina i saobraćaj 6

3. 1. Problemi životne sredine vezani za saobraćaj 6

3. 2. Globalno smanjenje emisije C02 primenom kombinovanog transporta 8

ZAKLJUČAK 12

LITERATURA 13

Deo teksta Problemi i uticaj saobraćaja na životnu sredinu

Životnu sredinu najčešće shvatamo kao set prirodnih uslova koji određuju ljudski životni prostor. Šire posmatrano, ona obuhvata eksterne uslove i faktore opstanka i razvoja života i karaktera koji utiču na ljude i druge organizme ili oblike života. *** obuhvata živu i *** i sve prirodne resurse, uključujući vazduh, vodu i zemljište. Ona predstavlja okvir u kome sva živa bića žive i deluju povezana međusobnim uticajima čineći određenu celinu (ambijenata) životne sredine kao što su: vazduh, voda i zemljište. *** ovih elemenata moguće je posmatrati još manje elemente ili *** životne sredine.

Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja *** uopšte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utiče i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini. Međutim, isto tako, saobraćaj negativno utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.

Sve veća upotreba *** u ličnom trasportu, nametnulo je razmišljanje o tome da se uštedi u korišćenju goriva, kao i zagađenja životne sredine, kao što je dan bez **, apel na korišćenje alternativnih oblika transporta kao što je bicikl ili pešačenje do posla. Danas su velike svetske metropole pretrpane automobilima, a vazduh je dostigao visok nivo zagađenja, prema tome transport *** važnu ***u ostvarivanju održivog razvoja.

Saobraćaj je *** po tome što, pri obavljanju svoje osnovne funkcije, stvara niz nuspojava pretežno negativnog uticaja po životnu sredinu, tj. pojava koje ga čine zagađivačem. Većina zagađivača ***direktno na životnu okolinu (sredinu) čoveka, dok u saobraćaju postoje štetni uticaji koji se direktno prenose na čoveka bez posredovanja, ** zagađivanja njegove životne okoline. Štetni uticaji saobraćaja, kao zagađivača životne sredine, mogu se uopšteno grupisati u pet grupa: fizički, hemijski, biološki, sociološki i ostali uticaji.

Saobraćaj predstavlja ***materijalne proizvodnje, koja povezuje različite aktivnosti u prostoru, bez kojih se ne bi mogle realizovati proizvodnja i potrošnja. Može biti železnički, drumski, unutrašnji, vodeni, pomorski, vazdušni, PTT i radio-difuzni TV saobraćaj, a u novije vreme i cevovodni saobraćaj .

Transport je stalna, neophodna i komplementarna ljudska potreba. Bez obzira na različita tumačenja značenja ove reči, izvesno je da je transport premeštanje ljudi i roba sa jednog na drugo mesto.

Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopšte. On *** funkcionisanjem stvara uslove, utiče i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini. Međutim, isto tako, saobraćaj negativno utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.

Saobraćaj je ****najvećih potrošača energije u Evropi i proizvođač gasova koji i uzrokuju globalno zagrevanje planete. Istraživanja u Francuskoj, Švajcarskoj i Austriji ukazuju da je veći procenat smrtnosti ljudi prouzrokovane zagađenjim vazduhom otrovnim česticama gasova veličine manje od 10 mikrona. Godišnje u proseku umire 21.000 ljudi od respiratornih i srčanih bolesti, u saobraćajnim nesrećama strada oko 10.000 ljudi, 300.000 dece oboli od bronhitisa, 162.000 od astme (kao i 95.000 odraslih osoba), a 15.000 dece se hospitalizuju usled srčanih smetnji ili bolesti. Troškovi lečenja u navedenim zemljama iznosi 1,7% bruto nacionalnog dohotka. Podaci su veoma zabrinjavajući. Železnički saobračaj se javlja kao najsigurniji i ekološki opravdan vid transporta putnika i robe.