Osnovne hidrobiološke karakteristike kopnenih voda Srbije
SADRŽAJ:
Uvod - 3 -
1. Vreme i način postanka kopnenih voda u Srbiji - 3 -
2. Svojstva kopnenih voda - 4 -
3. Svojstva rečne vode - 4 -
3.1.Hemijski sastav rečne vode - 5 -
3.2. Fizička svojstva rečne vode - 6 -
4. Svojstva jezerske vode - 7 -
4.1. Optička svojstva jezerske vode - 7 -
4.2. Hemijski sastav jezerske vode - 7 -
4.3. Biološki tipovi jezera - 8 -
4.3.1. Živi svet jezera - 8 -
5. Određivanje kvaliteta kopnenih voda - 9 -
5.1. Stanje kvaliteta kopnenih voda u Srbiji - 12 -
Zaključak - 16 -
Reference - 17 -
Deo teksta Osnovne hidrobiološke karakteristike kopnenih voda Srbije
Kvalitet kopnenih voda u Srbije određuje se na 190 rečnih profila. Fizičke i hemijske osobine vode utvrđuju se analizom 36 parametara, biološke pomoću dva, a bakteriološke pomoću jednog parametara. Razvrstavanje u klase kvaliteta obavlja se prema pogodnosti vode za korišćenje. U tu svrhu se za klasifikaciju kvaliteta kopnenih voda u praksi većina zemalja upotrebljava 11 parametara, čije su granične vrednosti izložene u tabeli 2.
Većina akvatičnih organizama su poikilotermni (hladnokrvni) što znači da nemaju sposobnost termoregulacije kao sisari. Zbog toga temperatura ima dominantan uticaj na biološku aktivnost i rast akvatičnih organizama. Sa porastom temperature vode, raste i biološka aktivnost akvatičnih organizama. Ribe, insekti, fitoplankton, *** optimalan temperaturni opseg. Pri značajnim odstupanjima temperature iznad ili ispod optimalnog temperaturnog opsega, broj individua jedne vrste opada. Temperatura je značajan faktor koji utiče na hemijske reakcije vode. Brzina hemijskih reakcija, prema zakonu o dejstvu masa, po pravilo raste sa porastom temperature što se odražava na biološku aktivnost. Pojedina jedinjenja su toksična na povišenim temperaturama. Najznačajniji primer uticaja temperature na "hemizam" vode je sadržaj rastvorenog kiseonika koji, sa porastom temperature vode, opada (Henrijev zakon).
pH vrednost vode je mera kocentracije vodonikovih jona u vodi. Brojčano, pH vrednost predstavlja negativan dekadni logaritam kocentracije vodonikovih jona, -log[H*]. pH skala se kreće u rasponu od 0 do 14. U neutralnoj sredini, vrednost pH je 7. Pri pH=7 kocentracija jona vodonika je 10 puta veća nego pri pH=8. Rastvori čija je pH vrednost ispod 7 su kiseli, dok su rastvori sa pH iznad 7 bazni. pH vrednost vodenog sistema određuje i rastvorljivost (količinu supstance koja se može rastvoriti u vodi), kao i biološku dostupnost (količinu supstance koju mogu koristiti akvatični organizmi) hemijskih konstituenata kao što su nutrijenti (fosfor, azot i ugljenik) i teški metali (olovo, kadmijum i dr.). U slučaju teških metala, stepen rastvorljivosti određuje nivo toksičnosti – metali su toksičniji pri nižim vrednostima pH jer su tada rastvorljiviji.
Električna provodljivost (konduktivnost) je mera ukupne količine rastvorenih soli ili jona u vodi.
Mutnoća je parametar koji ukazuje na čistoću vode. Sa porastom količine suspendovanih čestica, mutnoća raste. Osnovni uzročnik mutnoće vode je fitoplankton, ali i glina i mulj nastali obalskom erozijom, suspendovane čestice sedimentnih slojeva dna i organske materije koje potiču iz otadnih voda.
Među parametrima datim u tabeli 1 najveći značaj u praksi imaju samo tri: *** potrošnja kiseonika za 5 dana – BPK5 (mg/l O2) i saprobnost vode.
Problem zagađenosti reka u Srbiji počinje jače da se ispoljava posle drugog svetskog rata, kao posledica naglog industrijskog razvitka zemlje i sve veće urbanizacije. Velike fabrike postale su veliki zagađivači, jer zbog svojih tehnologija i nedostatka uređaja za prečišćavanje, nisu rešile pitanja otpadnih voda. Proces urbanizacije često se nije odvijao planski, tako da porast ***, industrije i rudarstva dostiže preko 3.5 milijarde kubnih metara. Međutim, od toga se prečišćava samo oko 7%. Sve ovo je uticalo da se reke nađu u stanju kakvo je danas. Prvu klasu kvaliteta vode imaju pretežno manje planinske reke i gornji tokovi većih reka (duž reke Ćetinje, Rzava, Studenica, Moravica i Mlava u Centralnoj Srbiji) . Ovoj klasi pripadaju i mnogobrojni potoci sa neznatnim proticajima, ali koji u šumskim krajevima nikad ne presušuju. Katkad se u njihovoj vodi oseća poseban miris od istrulelog lišća (naročito u krajevima sa bukvom i hrastovom šumom), koji je najjači posle kiša; tada u potoke, zajedno sa kišnicom, dospevaju i produkti truljenja biljnih ostataka, pa njihova voda privremeno odgovara po nekim parametrima III i IV klasi i stoga je izvesno vreme neupotrebljiva za piće. U Srbiji postoje brojni mali i individualni vodovodi, koji se koriste vodom iz kaptiranih izvora u šumama i na proplancima. Njihova voda takođe menja kvalitet posle jačih kiša, ali se miris trulog lišća posle dan-dva gubi.