Istraživanje opredeljenosti građana za mere ekološke regulative
SADRŽAJ
1. UVOD.....3
2. IDENTIFIKOVANJE I ODREĐIVANJE PROBLEMA ISTRAŽIVANJA 6
3. ODREĐIVANJE CILJEVA ISTRAŽIVANJA 7
4. POSTAVLJANJE HIPOTEZE 7
5. DEFINISANJE KLJUČNIH POJMOVA 7
6. IZVOĐENJE LOGIČKIH POSLEDICA IZ HIPOTEZE 8
7. IZBOR ISTRAŽIVAČKE STRATEGIJE I NACRTA ISTRAŽIVANJA 8
9. ODREĐIVANJE OSNOVNOG SKUPA I ODABIRANJE UZORKA ISTRAŽIVANJA 9
10. SPROVOĐENJE ISTRAŽIVANJA I PRIKUPLJANJE PODATAKA 9
11. OBRADA I ANALIZA PODATAKA DOBIJENIH ISTRAŽIVANJEM 9
12. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 11
13. IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU 16
14. LITERATURA 17
15. PRILOZI.....18
Deo teksta Studija slučaja : Istraživanje opredeljenosti građana za mere ekološke regulative
Pitanje očuvanja životne sredine u našoj zemlji gotovo da je u potpunosti zapostavljeno. Najvažniji je prvi korak, a to je formulisanje zakona, regulativa i njihovo usklađivanje sa zahtevima evropskih standarda, a potom i edukacija građana o značaju zaštite životne sredine. *** pokazuje da ekološki problemi ne poznaju granice i da se ne mogu rešavati individualnom inicijativom i ***. Održivo upravljanje prirodnim resursima, bogatstvom i vrednostima postavlja se kao imperativ savremenom društvu kojim će se obezbediti sklad društvenih aktivnosti sa prirodom.
Životna sredina je okruženje u kojem određena organizacija radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. Šire određenje životne sredine obuhvata i celokupnu biosferu, kosmički prostor, podrazumevajući i kulturne činioce. Prema odredbama Jedinstvenog Evropskog Akta pod pojmom životne sredine ***, pored prirodne čovekove sredine, još i čitava socio-ekonomska sredina.
Ciljevima zaštite životne sredine *** se očuvanje, zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje resursa, zatim zaštita ljudskog zdravlja. U Evropskoj Uniji cilj je obezbeđivanje uslova za usklađivanje procesa u životnoj sredini i društvenih aktivnosti sadašnjih generacija ne ugrožava pravo budućih generacija na zdravu životnu sredinu, na jednakom ili višem nivou.
Zakon o upravljanju otpadom trebalo bi da reguliše neadekvatno postupanje sa otpadom, što predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema Srbije. Zakon je usaglašen sa evropskim propisima i uspostavlja integralno upravljanje otpadom. Cilj ove zakonske regulative jeste da se razvijanjem čistijih tehnologija stvore uslovi za najstajanje minimalne količine otpada.
Zakonom o ambalažnom otpadu predviđeno je uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava, ali se uspostavljaju i uslovi integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je znatno pooštravanje kaznene politike, tako da će novčane kazne biti povećane i do 15 puta, a kazne za privredne prestupe dostizaće desetostruke iznose. Novim zakonskim regulativama definisane su odredbe koje se odnose na sakupljanje i reciklažu, kako PET ambalaže tako i drugih otpada kao što je papir, pneumatici, opasan otpad i elektronski i električni otpad. Pored ove, donesena je i odredba o uvođenju ekološke takse na tehničke uređaje.
Ekološka taksa na tehničke uređaje ići će u određeni fond kako bi se na taj način sufinansirali sakupljački centri IT optada i reciklažna postrojenja. Čitava ideja o ekološkoj taksi je *** na različite reakcije javnosti, uglavnom negativne, jer je ***uvođenje uticalo na *** poskupljenje tehničke robe, koja je ionako ** skuplja u odnosu na istu robu u okolnim zemljama.
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja usvojilo je Zakon o upravljanju otpadom. Novim zakonskim regulativama definisane su odredbe koje se odnose na sakupljanje i reciklažu, kako PET ambalaže tako i drugih otpada kao što je papir, pneumatici, opasan otpad i elektronski i električni otpad. Pored ove, *** je i *** o uvođenju ekološke takse na tehničke uređaje.
Uredba glasi : „Ekološka taksa uvodi se na elektronske i električne proizvode, odnosno na velike i male kućne aparate, informatičku i telekomunikacionu opremu." Taksu su obavezni da plaćaju proizvođači, uvoznici i distributeri električnih uređaja, što znači da se krajnji ishod očitava u povećanju cena električnih uređaja i aparata za domaćinstvo. Za samo jedan dan cene računara, telefona, frižidera, štednjaka porasle su za više od 15%. Ova taksa se odnosi na distributere i proizvođače tehničke robe, ali je činjenica da će najveći deo ipak, plaćati krajnji potrošači.
Prvi cilj: Utvrditi da li mere ekološke regulative utiču na opredeljenost građana prilikom kupovine tehničkih proizvoda.
Drugi cilj: Utvrditi u kojoj meri povećanje cena tehničke robe usled uvođenja ekoloških taksi utiču na donošenje odluke o kupovini tehničke robe.
Treći cilj: Dobiti podatke o stavovima ispitnika prema ekološkim regulativama, opštem stanju ekologije u Srbiji i opravdanosti uvođenja ekoloških taksi na električne uređaje i tehničku robu.