Ekološki problem i uticaj saobraćaja na životnu sredinu
SADRŽAJ:
UVOD 2
1. Pojam životne sredine 5
2. Osnovni problemi u oblasti zaštite zivotne sredine 5
2. 1. Globalni ekološki ishodi 7
2. 1. 1. Klimatske promene 7
2. 1 .2. Smanjenje ozonskog omotača 8
2. 1. 3. Smanjenje biološke raznovrsnosti 8
2. 2. Regionalni i lokalni ekološki ishodi 9
2. 2. 1. Kisele padavine 9
2. 2. 2. Hemikalije 10
2. 2. 3. Promet opasnog otpada 10
2. 2. 4. Smanjenje obradivih površina i degradacija tla 11
2. 3. Međunarodna saradnja i procesi integracije 12
3. Problemi životne sredine vezani za saobraćaj 13
3. 1. Globalno smanjenje emisije C02 primenom kombinovanog transporta 15
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA: 19
Deo teksta Ekološki problem i uticaj saobraćaja na životnu sredinu
Zivotna sredina, čovekova okolina ili okoliš predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Kvalitet životne sredine i globalna bezbednost čovečanstva sve više zavise od onih medijuma i resursa koji se tradicionalno naznačavaju obnovljivim, kao što su voda, vazduh, šume i zemljište. Ipak, u ***granica između ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine :
• atmosfera
• hidrosfera
• litosfera
• zemljište
• organizmi.
Zagađivači čovekove sredine, posebno njene prirodne komponente, deluju multiplikativno, povezano sa sirovinskom i energentskom iscrpljivošću, porastom populacije stanovništva, problemima ishrane, što sve ima za posledicu narušavanje ***poprima karakter krize. Ovo delovanje se odvija uz preplitanje procesa industrijalizacije i urbanizacije. Industrijalizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosom prema prirodnim resursima i hemizacijom proizvodnih procesa uz zagađivanje vode i povećanje njene potrošnje u industriji. Urbanizacija se sprovodila stihijski, uz smanjenje plodne i obradive zemlje, ne vodeči računa o prirodnim uslovima čovekovog života. Sve ovo dovodi do *** u čovekovoj sredini, koje ne prestaju, već narastaju i dobijaju globalni karakter i traže preispitivanje razvojne filozofije i usaglašavanje ekonomije i ekologije .
Saobraćaj predstavlja oblast materijalne proizvodnje, koja povezuje različite aktivnosti u prostoru, bez kojih se ne bi mogle realizovati proizvodnja i potrošnja. Može biti železnički, drumski, unutrašnji, vodeni, pomorski, vazdušni, PTT i radio-difuzni TV saobraćaj, a u novije vreme i cevovodni saobraćaj .
Transport je stalna, neophodna i komplementarna ljudska potreba. Bez ***značenja ove reči, izvesno je da je transport premeštanje ljudi i roba sa jednog na drugo mesto.
Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopšte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utiče i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini. Međutim, isto tako, saobraćaj negativno utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.
Do nedavno, eksternim negativnim efektima u ovoj obiasti života i rada nije posvećena odgovarajuća pažnja.
Negativni eksterni efekti uglavnom su vezani za funkcionisanje saobraćaja i manifestuju se u vidu: saobraćajnih nezgoda, zagušenja na saobraćajnicama, zagađenja vazduha, vode i tla, vibracija, potrošnje raznih oblika energije, *** saobraćajnih sredstava i infrastrukture, zauzimanje slobodnih površina, narušavanje pejzaža, ugrožavanje kulturnih i istorijskih spomenika. Intenzitet ovih efekata razlikuje se po saobraćajnim granama i vidovima saobraćaja i svaki od njih ima niz sekundarnih, često dalekosežnih posrednih efekata.