Ekologija i ekonomija

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Životna sredina 3

1. 1. Pojam životne sredine 3

1. 2. Osnovni problemi u oblasti zaštite zivotne sredine 4

1. 3. Međunarodna saradnja i procesi integracije 7

2. Ekologija i ekonomija 8

2. 1. Preduzeće i životna sredina 8

2. 2. Politika dugoročno održivog ekonomskog razvoja 10

2. 3. Ekologiziranje ekonomije preduzeća – u susret smanjenju ekoloških rizika 12

ZAKLJUČAK 16

LITERATURA 17

Deo teksta Ekologija i ekonomija

Prirodno okruženje za ekonomsku aktivnost čoveka predstavlja izvor resursa za kumuliranje dohodaka i bogatstva. Ekonomija posmatra odnos prema prirodi kao aktivan odnos, odnosno kao racionalnost eksploatacije resursa. Uloga ekologije, nasuprot ekonomiji, je u istraživanju uzajamnih odnosa između živog sveta i fizičke sredine. Dakle, ekologija nema za cilj nikakvo maksimiziranje dobitaka, već bi se moglo reći da je njen cilj minimiziranje gubitaka, koji nastaju u životnoj sredini kao posledica ekspanzije ljudske ekonomske aktivnosti.

Prirodna sredina ima za čoveka četiri osnovna svojstva (upotrebne vrednosti ili korisnosti) :

1. pojavljuje se kao davalac *** koje se koriste kao inputi u procesu proizvodnje (ulaze u kategoriju proizvodnog faktora „zemlja")

2. poseduje takve javne resurse koji u svom prirodnom *** niza čovekovih egzistencijalnih i izvedenih potreba – vazduh za disanje, voda za piće, prirodni krajolik za uživanje i rekreaciju i sl.

3. predstavlja „prirodni kolektor" svih vrsta otpadaka koje produkuje čovek svojom proizvodnom i biološkom aktivnošću (uključujuči i buku i zagrevanje atmosfere)

4. pruža zemljište kao mesto i prostor za ***, pa time i ekonomskih aktivnosti.

Suprotstavljenost ciljeva ekonomije i ekologije po pitanju upotrebe prirodne sredine i njenih resursa, najviše dolazi do izražaja kroz suprotstavljenost ekoloških principa i mera zaštite prirodne sredine i primene tržišta kao osnovnog mehanizma *** ekonomija. Suprotstavljenost ekonomije i ekologije se praktično svodi na problem pronalaženja i primene takvog mehanizma alokacije resursa, koji će istovremeno obezbediti maksimiranje ekonomske efikasnosti alokacije resursa i maksimalno očuvanje ekološke ravnoteže.

Ekonomska aktivnost čoveka ima svoju biofizičku osnovu. U proivodni proces ulaze materija i energija, a kao nusproizvod izlaze otpad i zagađenja. Postoje dve osnovne determinante ovog procesa:

• prisvajanje obnovljivih i neobnovljivih resursa iz okruženja (pri čemu u obnovljive resurse spadaju: šumski kompleksi, biljni i životinjski svet, a u neobnovljive resurse spadaju: rezerve fosilnih goriva i ograničene rezerve ležišta metala).

• otpuštanje otpada u neposredno fizičko okruženje